Aleksandar Makednoski

1. А Л Е К С А Н Д А Р   В Е Л И К И

356. – 323. г. п.н.е.

1.1.МЛАДОСТ И ОДГОЈ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Александар је био Филипов син из првог брака, са епирском принцезом Олимпијадом. Рођен је 356. г. п.н.е.

Као личност и као владар првог светског царства, Александар Македонски показује изузетне особине, које најављују  ново  доба. Добио је највише образовање, захваљујући своме учитељу, мислиоцу Аристотелу и свом оцу који је Аристотелу поверио тај одговорни задатак.  Александрово школовање није се ограничавало на знања која су најнеопходнија владару: Александар је целог живота задржао дубоко интересовање за филозофију, науке, историографију и књижевност. На персијском походу су га пратили интелектуалци  и уметници свих праваца.

Према Александровом биографу Плутарху:

« По свој прилици Александар није учио само етику и политику него је улазио у тајне и дубље науке. … Чини ми се да је Аристотел више него ико други усадио Александру у срце и љубав према лекарству[1]. Јер, александар је не само теорију лекарства заволео него је и својим пријатељима помагао у болестима, те им одрећивао неке лекове и давао упутства о начину живљења, као што се то може дознати из његових писама. Уопште, он је од природе волео науку и читање и био је велики пријатељ научног испитивања. Илијаду је он посматрао као приручник ратне храбрости и називао је тако. Од аристотела је добио његово издање Илијаде које је свагда лежало поред бодежа под његовим узглављем « [2]

          О односу младог краља према знањима која је од Аристотела примао, живо сведочи једно  Александрово писмо упућено учитељу (писмо је сачувано захваљујући Плутарху): Ниси добро учинио што си тајне списе издао. Та чиме ћемо се разликоват од осталих ако науке у које смо ми посвећени буду општа својина? Ја бих више волео да се одликујем најузвишенијим знањем неголи својом влашћу…  Кад не бих био Александар био бих Диоген – да ли вас ово колегинице Марија подсећа на александра, да ли мислите да би он заиста тако нешто рекао???

Фанула се мало распричала о томе како је од оца наследио несаломиву вољу и енергију, храброст и славољубље, војнички дар , а од мајке – те темпераментне жене склоне мистицизму, наследио је страсну и помало јогунасту ћуд …. сматрам да је то непотребно и глупо, тако да о тим глупостима више неће бити реч.

***