Analiza poslovanja

CILJ I ZADACI ANALIZE POSLOVANJA

Reč analiza potiče od grčke reči analysis, što znači rastavljanje ili raščlanjavanje neke celine na njene sastavne delove. Svrha analize kao naučne metode je istraživanje ili ispitivanje objekta koji se analizira. Najvažnije analitičke metode su raščlanjivanje i upoređivanje, a rezultati analize se ocenjuju putem ispitivanja i prosuđivanja. Svrha analize u ekonomiji preduzeća jeste da pripremi materijal na osnovu koga će moći da se stvori sud o stanju i poslovanju preduzeća. Analiza poslovanja proistekla je iz analize bilansa.

Mogućnost da se ostvare ciljevi analize uslovljena je raznim faktorima:

1) ličnošću koja vrši analizu
2) vremenom koje je za to raspoloživo
3) dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje
4) okolnostima pod kojima se vrši analiza

Analiza ima dva osnovna cilja: interni i eksterni, pa u skladu sa tim razlikujemo i dve osnovne vrste analize. Interna analiza je ona analiza koja se vrši unutar preduzeća i vrši je vlasnik ili rukovodstvo preduzeća. Svaka druga analiza smatra se eksternom i vrše je uglavnom poverioci, banka,revizori i dr.

Cilj i zadaci analize prema Schmaltzu zavise od zainteresovanih koji je sprovode a to su:

1) vlasnik preduzeća
2) deoničari preduzeća
3) poverioci
4) poreski organi
5) privredna štampa
6) zvanična statistika

Subjekt za koga se vrši analiza postavlja ciljeve analize. Npr. vlasnici su zainteresovani za analizu sredstava i njihovih izvora u preduzeću, sa jedne strane, i analizu uspeha preduzeća sa druge strane. Analiza koju vrše deoničari uglavnom ima cilj da se kroz analizu dobiti izvedu zaključci o mogućnostima dobijanja i visini dividende. Analiza koju vrše poverioci sprovodi se radi sticanja saznanja o kreditnoj sposobnosti preduzeća. Poreski organi nastoje da analizom utvrde pravu osnovicu za oporezivanje kako se ne bi desilo da se ona prikrije. Ekonomske publikacije vrše analizu radi ocene rukovodstva, poslovnih zbivanja i rezultata preduzeća. Zvanična statistika putem analize ima za cilj da utvdi opšte razvojne tendencije privrede i preuzeća.

U praksi se često susreću i analize koje nisu sveobuhvatne – parcijalne analize. Parcijalnim ciljevima se u stvari postiže:

• skraćenje trajanja analize
• smanjenje troškova same analize
• jasnije određivanje zadataka analize

PREDMET ANALIZE

Postoje dva pristupa predmetu analize: uži i širi. Predmet ekonomske analize u užem smislu predstavlja bilans preduzeća, i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza koja ima za predmet bilans, naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza, koja posebno insistira na analizi finansijskog položaja i rentabilnosti poslovanja preduzeća. Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa, i to bilansa uspeha i bilansa stanja. Bilans stanja izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih izvora. Na osnovu podataka u bilansu stanja moguće je vršiti ne samo statičku nego dinamičku analizu. Kod statičke analize, predmet posmatranja je stanje na određeni dan. Kod dinamičke analize posmatranje se vrši tokom vremena. Bilans uspeha izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obračunskom periodu.

Predmet ekonomske analize u širem smislu obuhvata analizu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje. Predmet ekonomske analize može se posmatrati sa više aspekata

• elementni – gde predmet analize čine elementi, odnosno delovi preduzeća
• organizaciono-funkcionalni – gde se analiziraju ne samo osnovni poslovni procesi, već i ostale izvršne funkcije
• aspekt efekata – gde se delatnost preduzeća razmatra i ocenjuje posredstvom rezultata koje ostvaruje