Високо технолошка школа струковних студија Аранђеловац
Предмет: Микробиологија
Тема: Бактериолошки преглед воде за пиће
Студенти:
Стефановић Слађана Z-02-15/14 Професор: Љиљана Плећевић
Анђелковић Марија V-02-2/14 Асистент: Јелена Ђурђевић
Аранђеловац 2016
4
2. Особине воде
Основне особине природних вода могу се класификовати у 3 групе:
Физичке
Хемијске
Микробиолошке
Физичке особине су веома значајне, јер се лако утврђују чак и нашим чулима.
Незадовољавајуће физичке особине стварају сумњу у квалитет воде. У ове особине убрајају се:
Температура
Мутноћа
Боја
Укус
Мирис
Температура воде је значајна с тога сто води даје укус и служи за процену квалитета.
Повећану мутноћу воде најчешће прати пораст бактерија.
Жућкасте, мрке или жуто-зеле нијансе, које су понекад су својствене води, природних
изворишта, објашњавају се присуством хуминских материја у води.
Мириси и страни укуси у води, условљени су присуством растворених гасова, разних
минералних соли, органских материја и микроорганизама.
Вода за пиће мора бити без мириса и укуса.
Хемијске особине према значају делимо на:
Корисне
Индиферентне
Штетне
У корисне материје спадају јод и флуор, калцијум и магнезијум и низ микроелеменате.
У индиферентне долазе гвожће, цинк и тешки метали, а у штетне се могу убројати соли
HNO
3
и HNO
2
итд.
Микробиолошке особине, поред растворљивих минерала најчешће садржи и разне
микроорганизми, као сто су бактерије, вируси и паразити. Бактерије могу бити:
Патогене
Условно патогене
Сапрофитне
Патогени микроорганизми су они микроорганизми који су штетни по здравље људи јер
изазивају обољења.
5
Условно патогени су они које човек најчешће носи у себи, али за њега постају опасни само
под одређеним условима.
Сапрофитни микроорганизми су безопасни по људско здравље.[2].
3. Хигијенски преглед воде за пиће
Хигијенска исправност воде утврђује се прегледима воде који подразумијевају локалну
инспекцију водног објекта, и одређивања различитих физичких, физичко-хемијских,
микробиолошких и биолошких показатеља.
Вода има велики санитарни и економски значај, па је значајна за привредни живот земље.
Чињеница да постоји тзв. криза воде, чини се апсурдном с обзиром на то да је 70% наше
планете под водом. Међутим, 98% ове воде је слано и неупотребљиво за пиће и у
пољопривреди. Највећи део свеже воде се налази у ледницима или у дубини Земљине коре.
Према пореклу вода може бити:
Атмосферска- налази се у облику водене паре или као кондензована у течном
агрегатном стању.
Површинска – вода у ледницима, океанима, морима, рекама и језерима.
Дубинска – вода испод површинског слоја која испуњава поре и шупљине у стенама,
као слободна или везана у облику водене паре и у течном агрегатном стању.
Хемијско загађивање површинских вода и тла одражава се и на квалитет дубинских вода. За
разлику од река и језера у којима постоје процеси аутопурификације, елиминација полутаната
из дубинских слојева је изузетно тешка и скупа, често и немогућа. Квалитет пијаће воде зависи
пре свега од извора и њихове заштите, а затим од начина прераде воде и одржавања
дистрибутивног система.
Извор треба да буде таквог квалитета и капацитета, да може да задовољи становништво не
само под нормалним условима експоатације, просечног годишњег циклуса већ и под условима
који нису уобичајени, али се могу очекивати( суше, поплаве, земљетреси итд. ). Да би се
извориште заштитило треба строго контролисати испуштање канализационих отпадних вода и
пољопривредног отпада уз лоцирање места за одлагање смећа и токсичног отпада. Хемијски
исправна вода за пиће треба да задовољи следеће прегледе:
Локалну инспекцију водног објекта
Физички преглед воде
Микроскопско-биолошки преглед воде
Бактериолошки преглед
Хемијски преглед воде [2].
