Berzansko poslovanje

UVOD
U seminarskom radu obradiće se osnovni pojam berzanskog poslovanje i time prikazati značaj i funkcija ove organizacije koja omogućava investitorima iz celog sveta da učestvuju i time utiču na promenu svog investicionog portfolija. Objašnjenjem pojama, elemete i principa rada na berzi shvatiće se svrha postojanja finansijskih instrumenata efekata kao i značaj i funkcije berze bez kojih je nezamislivo moderno poslovanje u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruženja i čestih nestabilnosti na međunarodnim finansijskim tržištima.

Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti – akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu.
Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i određuju cene raznih dobara. Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja.

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuelno tržište hartija od vrednosti pocenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate. Danas su retka tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza.
Brz i efikasan razvoj berze i berzanskog poslovanja ima blagotvoran uticaj na finansijsko i robno tržište, uključujući i tržišta koja su u razvoju, kao naše.
Cilj ovakvog izlaganja o berzama je bio da se približi sam značaj berze u današnjem vremenu i koliko ona pomaže fleksibilnijem, lakšem i plodotvornijem trgovanju.
Savet onima koji se odluče da posluju preko berze: Prilikom izbora brokersko-dilerskog društva, trebalo bi poći od uslova koje ono  nudi, njihovih provizija, ali i svojih saznanja o svakom od njih, reputacije na tržištu, prisutnosti u trgovanju, itd.

1. BERZA – POJAM I RAZVOJ
Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. To je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.
Berza je prostor na kome se trguje dugoročnim fnansijskim instrumentima i u vlasništvu je države ili učesnika u berzanskoj trgovini. Ona je veoma organizovana institucija sa specifčnim načinom rada i delovanja. Berza je institucija sa javnim ovlašćenjima, što znači da donosi obavezujuća pravila berzanske trgovine za učesnike i da vrši kontrolu njihovog ispunjavanja.Prve berze bavile su se nekom vrstom prometa dokumenata, izdatim na osnovurobe, uz pismenu obavezu o budućoj naplati u robi ili novcu, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća.
U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se održavali susreti trgovine, u Tuluzu, Veneciji, Bolonji, Đenovi, Marselju, itd. u kojima su se u tačno određenom vremenu i na određenom prostoru obavljale trgovačke transakcije. To znači da trgovinski poslovi koji su se javljali kao potreba, dovode do nastanka berzi kako bi sena lakši, sigurniji i organizovaniji način obavljala trgovinu. Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogađali oko cene i sami uređivaliuslove i način isporuke i plaćanja. Daljim razvojem trgovine, susreti između trgovaca postaju sve redovniji i češći, gde nije mogao da dođe ko hoće, već ko ispunjavaodređene uslove. U to vreme određuju se standardi i kriterijumi, kako za učesnikena berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ograničava na mali broj važnih proizvoda i prodaje se roba koja nije donešena na tržište, koja je po vrsti i kvalitetu unapred određena, odnosno poznata. Pristupa se standardizaciji roba, što omogućuje olakšano obavljanje trgovin-skih transakcija i onda kada ona nije na tržištu i kada je trgovac trenutno nema, jer je siguran da će moći da nabavi robu poznatog kvaliteta.
Naziv „berza“ vezuje se za ime jednog bankara i porodicu Van den Boerse iz Briza i za grb koji je bio utisnut iznad vrata njihovog hotela, a imao je oblik kese (lat.bursa). U to vreme trgovci Briza okupljali su se u hotelu porodice Van den Burse. Imajući u vidu gde se okupljaju i grb, trgovci počinju da upotrebljavaju reč„berza“ za svoje sastanke.Sastanci trgovaca, na kojima su bili njihovi prijatelji i partneri u Brizu smatraju se prvim berzanskim sastancima na kojima su zaključivani poslovi hartijama od vrednosti kao i robom. Kasnije reč berza usvaja se u svim drugim gradovima gde se one osnivaju. U XV veku imamo prve organizovane berze, sa redovnim sastancima.