Berze

Naziv berza vezuje se za ime jednog bankara i porodicu Van den Boerese iz Briza i za grb koji je bio utisnut iznad vrata njihovog hotela, a gde su se okupljali trgovci i održavali sastanke na kojima su zaključivani poslovi hartijama od vrednosti kao i robom.
Prve berze bavile su se nekom vrstom prometa dokumenata, izdatim na osnovu robe, uz pismenu obavezu o budućoj naplati u robi ili novcu, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća.
Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogadjali se oko cene i sami uredjivali uslove i način isporuke i plaćanja. Sa daljim razvojem trgovine, susreti izmedju trgovaca postaju sve redovniji i češći, a na koje nije mogao da dolazi koji je hteo, već koji ispunjava odredjene uslove. U to vreme odredjuju se standardi i kriterijumi, kako za učesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ograničavana mali broj važnih proizvoda i prodaje se roba koja nije donesena na tržište, koja je po vrsi i kvalitetu unapred odredjena, odnosno poznata.
Pristupa se standardizaciji roba, što omogućuje olakšano obavljanje trgovinski transakcija i onda kada ona nije na tržištu i kada je trgovac trenutno nema, jer je siguran da će moći da nabavi robu poznatog kvaliteta.
Berza je prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima i nalazi se u vlasništvu države ili učesnika u berzanskoj trgovini. Ona je veoma organizovana institucija sa specifičnim načinom rada i delovanja. Berza je institucija sa javnim ovlašćenjima, što znači, da donosi obavezujuća pravila berzanske trgovine za učesnike i da vrši kontrolu njihovog ispunjavanja.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Berzu mogu da osnuju država i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokerskog – dilerskog društva. Za osnivanje berze potrebni su subjektivni, materijalni i kadrovski uslovi.