Brend

Brend

Iako se u kolokvijalnom govoru ne pravi razlika između brenda i robne marke, mnogi (marketinški) stručnjaci ističu da svaka robna marka nije brend, „bar ne odmah po lansiranju na tržište“. U prilog ovoj tezi oni napominju da se mnoge robne marke nisu (dovoljno dugo) održale na tržištu da bi postale prepoznatljive širokom krugu potrošača, dok „vrhunski brendovi to čine i van granica svoje zemlje“. Nije teško zaključiti da je brend – visoko prepoznatljiva robna marka.

Brend je postao društveni i kulturni fenomen neverovatne moći i snage.Brend je jedinstvena ideja, stav, emocija ili koncept koji je postao ’aktivni deo svesti’ potrošača. Samim tim je i proces brendiranja uspešan u onoj meri u kojoj se brend ’zakači’ u svesti potrošača i usvoji percepcija da na tržištu ne postoji nijedan proizvod poput Vašeg – tako specifičan, tako poseban, tako izuzetan, tako drugačiji… Uvažavajući činjenicu da se proces brendiranja ne događa na tržištu roba ili usluga, već isključivo u svesti potrošača, nije teško zaključiti da je percepcija ’predvorje’ brenda. Samim tim, ne postoji drugi put kreiranja brenda – ’svi putevi’ vode preko percepcije.

 
Culo vida

Čovekov mozak brže ‘ažurira’ slike nego što vidimo. Doktor Dajana Šaflarski (Dianne Szaflarski), objašnjavajući kako funkcioniše čulo vida, kaže: “Efikasnost vaših očiju i njihova
povezanost sa mozgom ne mogu se uporediti ni sa jednim aparatom ili instrumentom koji je ikada stvoren.” Čulo vida je čulo snažnog uticaja, pa stoga i ne čudi što su se marketinški stručnjaci toliko usredsredili na njega. Prema Đžefu Kruku (Geoff Crook), direktoru laboratorije za čulni dizajn iz Londona, “83 odsto informacija koje ljudi pamte – prima se vizuelno”. Međutim, sve je veći broj istraživanja koja menjaju relevantnost ovakvog stava, ističući rezultate koji ukazuju na sve veći značaj i moć koju ima čulo mirisa. Činjenica da nas svakodnevno ‘bombarduju’ ogromne količine vizuelnih informacija ne negiraju ovaj stav, već govore o određenoj ‘tradicionalnosti’ u primeni.