BUDZET
Predmet: Poresko knjigovodstvo i evidencija
SEMINARSKI RAD
Tema: BUDZET
PROFESOR: DR ZDRAVKA PETKOVIC Student: Milica Vasic
Broj indeksa: 1C1/0096/13
BEOGRAD, MAJ 2015
1
BUDZET
SADRŽAJ
Uvod...........................................................................................3
POJAM BUDŽETA
.......................................................................................................................
4
FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEŽJA BUDŽETA..............................................................
5
BUDŽETSKI PRINCIPI ( NAČELA ).................................................................................................
5
PRINCIP BUDZETSKOG JEDINSTVA.............................................................................................
6
PRINCIP BUDZETSKE POTPUNOSTI..............................................................................................
7
PRINCIP BUDZETSKE PREGLEDNOSTI.......................................................................................
7
DINAMIČKO - MATERIJALNI BUDŽETSKI PRINCIPI..............................................................
7
PRINCIP BUDZETSKE REALNOSTI ( TACNOSTI).......................................................................
8
PRINCIP BUDZETSKE RAVNOTEZE....................................................................................................
8
PRINCIP BUDZETSKE JAVNOSTI…………………………………………………………………9
PRINCIP PRETHODNOG ODOBRENJA BUDZETA.......................................................................9
PRINCIP PERIODICNO S TI BUZDETA........................................................................................ 10
VRSTE BUDŽETA
...................................................................................................................... 11
BUDZETSKO JEDINSTVO................................................................................................................11
BUDZETSKA POTPUNOST............................................................................................................... 13
DONOSENJE I IZVRSENJE BUDZETA……………………………………………………………13
METODOLOGIJA IZRADE I DONOŠENJA BUDŽETA..............................................................13
IZVRŠAVANJE I IZVRŠIOCI BUDŽETA........................................................................................15
VIRMANISANJE I REBALANS BUDZETA....................................................................................15
KONTROLA IZVRŠAVANJA BUDŽETA.......................................................................................16
ADMINISTRATIVNA KONTROLA BUDZETA............................................................................. 17
REDOVNA I POSEBNA BUDŽETSKA KONTROLA.....................................................................17
POSEBNA BUDZETSKA KONTROLA KAO OBLIK POVREMENE KONTROLE.................19
ZAKLJUCAK........................................................................................20
Literatura
..................................................................................................................................................20
PRILOG,Odluka o Budzetu GO OBRENOVAC…………………………………………………...….21
2
BUDZET
POJAM BUDŽETA
Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi.U zavisnosti od
načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt
ili zakon.
U našem sistemu , budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu" sa drugim
zakonima.Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija,
vec država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i
političku,ekonomsku i socijalnu funkciju
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poći od teorijskih
osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja .Kada se utvrde funkcije i
obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje
državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet.Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze njenu
nadležnost, neophodna su joj sredstva.
Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede,
stanovništva i domaćih i inostranih zajmova.
Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetske
godine.Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na znacaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to :
budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period ; da se za funkcionisanje države
pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova ; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je
iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj
.Ekonomsko-finansijski značaj
se ogleda u
sledećem : budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako sto uređuje ravnotežu između
javnih prihoda i javnih rashoda ; budžet treba da obezbedi redovno , ali umereno fiskalno opterećenje;
budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.
Politički značaj
državnog budžeta je u sledećem : budžet je u osnovi politički i ekonomski
program vlade ; budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko telo utiče na rad državne
administracije; politički život parlamenta se ispoljava u postupku usvajanja budžeta.
V
eoma kompleksnu definiciju budžeta dao je profesor Perić , povezujući ga sa produkcionim
odnosima u društvu. „ budžet je osnovna finansijska institucija svake političko -teritiorijalne zajednice
kojom se planski predviđaju novčani rashodi i prihodi shodno karakteru produkcionih odnosa za
neposredne i perspektivne zadatke i koju sankcioniše predstavničko telo."
1
Ovom definicijom prof. Perić
povezuje državni budžet , njegovu strukturu prihoda i rashoda sa produkcionim odnosima u društvu.
4
BUDZET
Inače, sam termin „ budžet " prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806. godine da
bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren „ bouge " i „ bougette " , francuskog je
porekla, i označavala je kožnu torbu. Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila
svoje prenosno značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva
parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga
vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je „ otvaranjem budžeta " i tako je reč budžet
prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih država.
5
BUDZET
FORMALNO - STATIČKI BUDŽETSKI PRINCIPI
Formalno - statički budžetski principi su :
•
Princip budžetskog jedinstva,
•
Princip budžetske potpunosti i
•
Princip preglednosti (jasnoce).
PRINCIP BUDŽETSKOG JEDINSTVA
Primena ovog principa zahteva da svi javni prihodi i rashodi u budžetu budu prikazani u jednom
budžetu. Na taj način dobija se celovit uvid predstavničkog tela ( parlamenta ) u stanje državnih finansija,
čime se obezbeđuje uticaj parlamenta na finansijsku privredu zemlje. Princip budžetskog jedinstva
omogućuje da se lakše i uspešno prevaziđe često velika razlika između potreba za javnim rashodima i
ekonomskih mogućnosti zemlje da se ti rashodi mogu pokriti. O principu budžetskog jedinstva govori se
ne samo kada su u pitanju budžeti užih politicko - teritorijalnih jedinica uključeni u budžet šire političko -
teritorijalne jedinice, u jedinstveni opštedržavni budžet, već i onda kada su javni prihodi i rashodi pojedine
političko -teritorijalne jedinice obuhvaćeni samo u njenom posebnom, vlastitom budžetu koji nije deo
budžeta šire političko - teritorijalne jedinice.
Tokom vremena praktični razlozi i povećana mogućnost da se ostvare neki od ciljeva budžetske
politike, doveli su do promena , odnosno do isticanja zahteva za postojanjem više budžeta ( budžetski
pluralizam ) , kao i za finansiranjem nekih javnih potreba ne samo putem budžeta, nego i primenom
drugih finansijskih instrumenata ( finansijskih programa, javnih fondova i sl. ) pojava budžetskog
pluralizma ili sistema specijalnih budžeta u savremenim javnim finansijama objašnjava se povećanom
ekonomskom aktivnošću države i specifičnom ulogom budžeta u ostvarivanju ciljeva ekonomske politike
zemlje. Kao specijalni budžet pojavili su se u praksi dvojni budžeti, aneksni i autonomni budžeti.
Savremena teorija pojavu dvojnih budžeta objašnjava potrebom postojanja redovnog i kapitalnog budžeta.
Redovni budžet sadrži redovne prihode ( od redovnih dažbina i od javne privrede ) i rashode za tekuću
delatnost državnih organa. Međutim, kapitalni ili investicioni budžet sadrži prihode od zajmova i ostale
vanredne prihode, a njegovi rashodi obično idu na investicije. Aneksni budžeti idu uz budžet kao njihov
prilog i služe za podmirenje onih potreba koje nisu istovremeno i potrebe državnih organa. Najčešće se
donose za državna preduzeća koja vrše određenu javnu službu , kao što su : železnica, pošte, radio,
televizija i sl. Postoje i državna preduzeća monopolističkog karaktera, kao što su fabrike duvana, šećera,
soli, i sl. Autonomni budžeti su slični aneksnim budžetima , a razlika između njih je u tome sto aneksni
budžet odobrava predstavničko telo, dok autonomni budžet donose organi upravljanja korisnika sredstva,
koji je ovlašćen na sastavljanje takvog budžeta .
7
