društvenih odnosa. Ekonomska misao započinje učenjem antičkih filozofa Ksenofonta, Platona i
Aristotela, a nastavljaju je srednjovekovni kanonisti, od kojih je najpoznatiji bio sveti

Toma

Akvinski

Opšta karakteristika tog razdoblja bio je

normativizam

, o čemu govore stavovi o trgovini,

kamati, pravdnoj ceni itd., što je u vezi sa vrednostima i ciljevima, za razliku od pozitivne
ekonomije koja predstavlja skup sintetizovanih znanja o onome što postoji u praksi –
životu

Engleski politički ekonomista

Adam Smit

je započeo modernu ekonomiju kao naučnu

disciplinu preko svoje knjige „Bogatstvo naroda“.

Smit je u navedenoj knjizi zaključio da pojedinci vođeni "nevidljivom rukom" tržišta

ostvarujući svoje interese ujedno ostvaruju i interese društva u celini. Smit je i odbacio
merkantilistički zahtev za ograničavanjem trgovine, tvrdeći da je trgovina korisna i da zemlje
trguju na bazi apsolutnih prednosti („teorija aposolutnih prednosti“).

Smitov naslednik

David Rikardo

je ponudio svoju teoriju međunarodne trgovine koja se

odnosi na komparativne prednosti zemalja („teorija komparativnih prednosti“).

Naslanjajući se na radnu teoriju vrednosti ekonomskih klasika,

Karl Marx

uvodi pitanje

eksploatacije radnika u ekonomiji.

Naime, smatrajući da rad čini osnovu vrednosti nekog proizvoda

, Marx

je zaključio da

višak rada prisvaja kapitalista, a protivno pravima radnika koji su uložili svoj rad u taj
proizvod.