Da li pod pretpostavkama determinizma možemo razlikovati slobodne postupke od neslobodnih?

U ovom radu nameravam da odgovorim na pitanje da li se pod pretpostavkom determinizma ipak mogu razlikovati slobodni postupci od neslobodnih. Ovo pitanje zahtevaće pregled različitih pozicija koje se mogu zauzeti u razmatranju slobodne volje: determinizam , libertarijanizam i kompatibilizam, kao i njihovo definisanje slobodnih postupaka. U radu će se videti da ova rasprava zapravo klizi u raspravu pojmovnog karaktera, s obzirom na to da se dve različite definicije slobode prosto zasnivaju na različitim intuicijama. Izložiću van Ivegenov (Peter van Inwagen) argument u Sesardićevoj interpretaciji iz petog poglavlja njegove knjige Fizikalizam. Na kraju rada ću se dotaći i etičkog aspekta ovog problema, moralne odgovornosti koja karakteriše slobodne postupke. Služiću se poznatim primerom Herija Frankfurta iz njegovog članka ,,Alternate possibilities and moral responsibility” kako bih razmotrila kakve implikacije gore pomenuta rasprava ima na moralnu odgovornost postupaka.
Pitanje slobodne volje i različite pozicije zauzete odgovaranjem na njega predstavljaju ontološku doktrinu koja se odnosi na ceo univerzum. Međutim, unutar tog univerzuma čini se da potezanjem ovog pitanja dolazimo do problematičnog polja ljudskih postupaka. Tu dolazi do preispitivanja našeg svakodnevnog shvatanja pojmova volje, postupaka, slobode. Volju najprostije rečeno uzimamo kao ono u nama što nas pokreće, ono što nas tera na delanje. Bez volje, nismo skloni da kažemo da je neki postupak naš.