Dečiji crtež

UVOD

Sva znanja o dečijim crtežima rezultat su proučavanja koje ima svoju istoriju. Prvi se tim pitanjem baviio Korado Riki, italijanski poznavaoc umetnosti. Oduševljen dečijim cteđima on ih je skupljao, sistematizovao i proučavao. Yahvaljujući velikom interesovanju koje je nastalo nakon njegovog rada, danas imamo puno podataka, veoma bitnih za razumevanje dečijeg razvoja. Crtež je značajno sredstvo za izražavanje i oslobadjanje dečijih potreba. Deca prolaze kroz nekoliko faza razvoja likovnog izraza. Na tom putu od žvrljanja do realističkog crteža deca otkrivaju razne šare i simbole koje kasnije kombinuju. Proučavanjem dečijeg crteža bave se psiholozi, pedagozi, likovni umetnici, pa se u literaturi nalazi više podela. Najzastupljenija je podela koju navodi Brkić:

1.    Škrabanje ( 2 – 3 godine )
2.    Simboličko crtanje ( 3 – 7 godina )
3.    Vizuelni realizam ( 8- 9 godina )
4.    Realistički crtež ( od 10 godina )

Petar je prvo nacrtao oca, zatim sebe, mamu, deedu, babu i tetku. Analizirajući Petrov crtež odmah mi je bilo jasno da je Petru otac najbitnija figura u njegovoj porodici. Nacrtao ga je sa leve strane i u odnosu na druge većeg. Pošto je sebe nacrtao odmah do njega, da imaju blizak odnos. Jako je stiskao olovku dok je crtao, pa zaključujem da je Petar jako energično dete. Obojivši svoje odelo plavom bojom, govori da ne želi da ostane dete i da svesno prihvata činjenicu da odrasta. Strastveno je dete, budući da koristi žive boje. Do sebe je nacrtao majku, koju je obojio ljubičasto, I to mi govori da je majka osoba koja ga razume i sluša, što isto možemo reći i za baku koju je obojio istom bojom. Pošto su njegove figure lebdeće znači da nije prostorno sazreo. Njegov crtež je veoma malen što ukazuje na nisko samopoštovanje i osećaj inferiornosti.