Dobrovoljni penzioni fondovi

UVOD
U cilju reformi penzijskog sistema u Srbiji je uveden sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova kako bi omogucila njenim gradjanima da obezbedi dodatni prihod pored drzavne penzije ,da umanje razlike i obezbede svoje prihode u daljem,starijem dobu.
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima usvojen je u septembru 2005,a stupio na snagu aprila 2006.godine.Osnovne institucije neophodne za rad fonda su:

• Drustvo za upravlj anj e penzij skim fondom
• Dobrovoljni penzijski fond
• Kastodi banaka

Drustvo za upravljane fondom moze da upravlja jednim ili vise fondovima.Ono moze biti osnovano jedino kao zatvoreno akcionarsko drustvo sa minimalnim kapitalom u iznosu od jedan milion evra.Domaca i strana lica mogu biti osnivaci drustva i akcionari.Drustvo za upravljanje mora zaposliti najmanje jednog menadzera i jednog ovlascenog internog revizora.
Punoletstvom se stice pravo na uplatu penzijskog doprinosa,a pravo na penziju tj na povlacenje i raspolaganje sredstvima stice se sa navrsene 53 godine zivota ,a najkasnije sa 70.Takodje u slucaju vanrednih troskova lecenja i trajne ne sposobnosti za rad moguce je povlacenje i raspolaganje sredstvima i pre 53 godina zivota korisnika.

Da bi se zadovoljile stalno rastuce potrebe stanovnistva,ljudsko drustvo je prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodjnje razlicitih materijalnih dobara i usluga. To stalno obnavljanje procesa proizvodnje,koja je povezana sa raspodelom,razmenom i potrosnjom,odnosno kako smo ranije definisali ove cetiri faze-drustvenom reprodukcijom,predstavlja jednu opstu zakonitost i nuznost u svakom nacinu proizvodnje.Napomenuli smo da postoji prosta,umanjena i prosirena drustvena reprodukcija,odnosno da obim proizvodnje moze,iz godine u godinu,ostajati isti,smanjivati se ili povecavati.Imajuci u vidu da obim dustvenih potreba,iz godina u godinu ne prekidno raste,onda se kao opsta zakonitost namece proces prosirene drustvene reprodukcije.Zbog toga kazemo da teorija prosirene drustvene reprodukcije istovremeno prestavlja i teoriju privrednog odnosno ekonomskog razvoja.
Analiza uslova funkcionisanja ekonomskog,odnosno privrednog razvoja vrlo rano je postala predmet izucavanja politicke ekonomije.Jos je u vreme fiziokrata,njihov glavni prestavnik Fransoa Kene istrazivao zakone obnavljanja proizvodnje u makro ekonomskim razmerama.Medjutim na savremenom nivou razvoja ekonomske teorije od politicke ekonomije ne ocekuje se samo da objasnjava proces drustvene reprodukcije,vec da vrsi ekonomsku analizu id a na taj nacin ukase na moguci izbor srestava,puteva i metoda koji se mogu upotrebiti za realizaciju ciljeva privrednog razvoja.Na ovaj nacin ekonomska teorija formira odredjenu osnovu na bazi koje se donose odluke kojima se vrsi regulisanje i usmeravanje tokova procesa drustvene reprodukcije.