Društvene mreže

1

                              Sadržaj:

1.

Uvod........................................................................................................................................... 2 

2.

Socijalizacija na Internetu.......................................................................................................... 3 

3.

Važnost društvenih mreža.......................................................................................................... 5 

4.

Vrste društvenih mreža...............................................................................................................6 

5.

Mogućnosti sajtova društvenih mreža......................................................................................... 7 

6.

Karakteristike ponašanja korisnika društvenih mreža.................................................................8 

7.

Uticaj društvenih mreža

na ekonomske odnose u društvu..........................................................9 

8.

Pregled najpopularnijih društvenih mreža

................................................................................10 

9.

Loše strane društvenih mreža i njihova zloupotreba

................................................................13 

       10. Zaključak..................................................................................................................... 15 
          
       11. Literatura......................................................................................................................16

2

1. Uvod

    Predmet ovog istraživanja je rad društvenih mreža, odnosno karakteristike rada društvenih 

mreža, na koji način se ljudi odnose prema njima, kao i dobre i loše strane njihove lake 

dostupnosti i njihovog korišćenja. Osnovne metode koje ću koristiti za potrebe ovog rada su 

metoda   posmatranja,   metoda   analize   sadržaja,   odnosno   metoda   prikupljanja,   analize   i 

tumačenja podataka. Na osnovu ovih metoda moći ću da na najbolji način izučim i sagledam 

karakteristike rada društvenih mreža, kao i to kakav uticaj one imaju na društvo.

    Početkom XXI veka društvene mreže doživljavaju ekspanziju, što ih dovodi u sam vrh 

popularnih oblasti na Internetu (world wide web). Postoji mali broj veb korisnika koji ne koriste 

ili koji barem nemaju iskustva sa nekom od popularnih društvenih mreža. Društvene mreže su 

sajtovi na kojima možete da se predstavite, upoznate i družite sa osobama istih interesovanja i 

sklonosti. Postale su hit proteklih godina, posebno među mlađim korisnicima Interneta. Da li 

zbog napretka tehnologije ili zbog degradacije procesa socijalizacije, danas se ljudi druže preko 

tastature. Socijalne mreže obuhvataju sve potrebe modernog čoveka; od razmene recepata, do 

sklapanja prijateljstava i brakova, pa sve do brze internet zarade. Socijalne mreže u kombinaciji 

sa ostalim aspektima internet komunikacije vam omogućavaju doživljaj ispunjenog društvenog 

života.  Razvoj društvenih mreža menja način na koji ljudi doživljavaju Internet. Dok je u 

početku   to   bio   samo   alat   korišćen   potpuno   anonimno,   danas   se   koristi   javno,   deo   je 

svakodnevnice i čak predstavlja stvar prestiža kod mladih ljudi. 

     "Internet nam pruža mnoge mogućnosti, otvara mnogobrojne perspektive i postavlja 

drugačije standarde. Pozitivna karakteristika veba je što nam omogućava promociju različitih 

ideja uz očuvanje kulturne raznovrsnosti. Međutim, čestim korišćenjem ljudi se otuđuju jedni 

od drugih. Problemi se mogu pojaviti onda kada društvene mreže postanu virtuelna simulacija 

realnosti,   odnosno   stvarnog   života.   Veb   i   društvene   mreže   pružaju   veliki   informativni   i 

komunikacioni kapacitet, ali i iziskuju oprez. Živimo u svetu informacija i nemoguće je pobeći 

od novih tehnologija, ali moramo da naučimo da ih koristimo na pravi način." 

1

 Tako društvene 

mreže mogu da ublaže usamljenost i podignu samopouzdanje, ali sa druge strane mogu imati i 

suprotan efekat, što zavisi od samog korisnika.

1

 Microsoft - Partners in learning, Osnove računarskih mreža, CET, Beograd, 2007., str. 27

4

korisnika sa drugim korisnicima te društvene mreže. Kao rezultat toga osobe koje se inače 

nikada ne bi upoznale dobijaju priliku da stupe u kontakt.  Fenomen socijalizacije ove vrste 

je preslikan iz realnog društva, s tim da je u sajber socijalizaciji sve brže i jednostavnije nego 

u realnom društvu, ali sada te sajber celine u razvijenom svetu predstavljaju glavni oslonac 

za   ostvarivanje   međunarodnih   profesionalnih   kontakata   kako   na   poslovnom   tako   i   na 

privatnom planu. Logika kojom se povezuju kontakti jednog korisnika sa kontaktima drugog 

korisnika  stalno se usavršava, a samim tim povećava se i mogućnost da će nas kontaktirati 

osoba koja deli identične interese iz određene oblasti ili pak da mi sami pronađemo kontakt 

koji nam može koristiti u određenoj situaciji. Na ovaj način, Internet kao društvena globalna 

mreža postaje  važan faktor u komunikaciji, a potencijal društvenih grupacija sve popularniji 

i u poslovnom svetu, zbog mogućnosti marketinške promocije proizvoda i usluga. Zbog 

velike popularnosti i sve većeg korišćenja, kao i zbog odlične mogućnosti prezentacije 

korisnika, društvene mreže postaju rudnik zlata za oglašavanje i prodaju usluga ili proizvoda 

različitog spektra.   

Mogućnosti reklamiranja putem veba i društvenih mreža donela je revoluciju u 

marketingu i omogućila njegovo lako korišćenje u svakodnevnom životu fizičkim i pravnim 

licima. To su odavno shvatile velike korporacije kao što su News Corporation, Microsoft, 

Google i Yahoo, pa su pridobile neke od najprogresivnijih društvenih portala različitih vrsta.

Većina vremena koje ljudi provedu na društvenim mrežama odlazi na komunikaciju 

s drugima i igrice (koje su najčešće takve da zavise od komunikacije i razmene predmeta 

potrebnih   za   igru).   Ovo   je   pokazatelj   nepresušne   ljudske   potrebe   za   komunikacijom, 

kontaktom i socijalizacijom, pa makar samo u virtuelnom obliku. Za stvaranje veza s 

drugima potrebno je osigurati nekoliko stvari: privlačnost, sličnost, uzajamnost i blizinu. U 

slučaju   kontakata   preko   veb   društvenih   veza,   blizina   je   osigurana   modemom   i   brzom 

konekcijom, što znači manje truda nego osiguravanje fizičke blizine. Upravo zbog te lakoće 

uspostavljanja kontakata može se stvoriti kod labilnijih ljudi i zavisnost o društvenim 

mrežama, koja može ugroziti društveno, ali i radno funkcionisanje ljudi.

Zbog drugačije forme koja nam omogućava da se izrazimo i u samo nekoliko reči, 

profili na društvenim mrežama se mnogo lakše osvežavaju i ne zahtevaju intervencije 

lektora niti nekoliko kartica teksta te svojom neformalnošću privlače mnogo širi krug 

korisnika.    

5

3. Važnost društvenih mreža 

          Malo ko je danas imun na društvene medije i ne koristi ih. Pa čak i osobe koje ih ne koriste i 

izbegavaju ih, su često nesvesno pod njihovim uticajem. Ne smemo zaboraviti da na našem 

području   Internet   priključak   poseduje   svega  64,7%   domaćinstava   -   po   podacima   sa   sajta 

Republičkog zavoda za statistiku. 

2

 Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uvećava se velikom 

brzinom. Internet je regionalno vrlo različito zastupljen. Zastupljenost Internet priključka u 

domaćinstvima najveća je u Beogradu - 68,6%, u Vojvodini 57,9%, dok u centralnoj Srbiji 

35,5% domaćinstava ima Internet.

          Servisi za društvene mreže na Internetu služe za jednostavno povezivanje ljudi uz brojne 

dodatne prednosti i pogodnosti kao što su ćaskanje, elektronska pošta, razmena datoteka, 

blogovi, forumi i slično.  U praksi funkcioniše tako što korisnik najpre kreira svoj nalog na 

nekom od najpopularnijih servisa i podesi svoj profil u koji može da unese detalje po želji 

(fotografija, obrazovanje, radna biografija, interesovanja, zanimljive datoteke, hobiji...). Nakon 

završenog unosa osnovnih podataka trebalo bi pozvati ili pronaći prijatelje ili osobe sličnih 

interesovanja i  uključiti ih u svoju mrežu slanjem automatskog poziva na elektonsku poštu. 

Dobra strana je što svaki put kada neko postane deo nečije mreže, ta osoba može da vidi i sve  

konekcije osobe sa kojom se povezao i da tako pronađe neke osobe sa kojima je izgubio/la 

kontakt ili da uspostavi nova poznanstva. Servisi za društvene mreže najčešće poseduju veliki 

broj grupa po regionalnom ili principu tema i interesovanja, a svaki korisnik je slobodan da se 

pridruži bilo kojoj grupi i tako još više proširi svoju mrežu. Korisnici svoja pretraživanja 

Interneta mogu da dele sa svojim online prijateljima preko društvenih mreža i da tako stvaraju 

grupe koje pokrivaju čitav spektar interesovanja. Na taj način stvaraju se virtuelne zajednice 

koje imaju veliki uticaj kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Dodatna vrednost ovih 

sistema je  i u  tome što  većina njih  pruža  mogućnost  širenja  poslovne saradnje  u  smislu 

pronalaženja zaposlenja, ponude usluga, preporuka i slično.

2

www.stat.gov.rs

 Republički zavod za statistiku - Republika Srbija