Evolucija humora

Reč humor potiče iz latinskog jezika u kome je označavala tečnost, likvor, vlagu ili paru, ali je takođe imala značenje fantazije, hira ili snage. Prvobitno u srednjovekovnoj medicini, a potom i u periodu renesanse, ova reč je bila oznaka za četiri telesne tečnosti u ljudskom organizmu (krv, žuč, flegmu ili sluz, melanholiju ili crnu žuč). U najstarijim vremenima bilo je ustaljeno verovanje da svako narušavanje harmonije telesnih sokova i prevaga jednog od humora ( telesnog soka) predstavlja znak ili uzrok bolesti, čak i podlogu za nastranosti. Tako su se uz pomoć humora, pored fizioloških, određivale psihološke i patološke karakteristike ličnosti: osobine, dispozicije, sposobnosti, moral i temperament.