UVOD
Prva inicijativa za integraciju Evrope datira još iz XIV veka: „Još je Dante u Božanstvenoj
komediji 1306. godine zaključio da je jedino sredstvo za ujedinjenje to da Evropa ima suverena
nad drugim suverenima, što se tumačilo kao pokušaj obnove srednjovekovnog sna Karla
Velikog.“
1
Predlozi u prošlosti su se razlikovali od predloga koji je usledio nakon II svetskog rata, međutim
zajedničko im je iskustvo da je za evropski mir najveća opasnost sistem nacionalnih država sa
jakim nacionalizmom.
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U svom spisu
pod naslovom
Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji
(1734. godine štampan),
Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris
O federaciji kao
sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama,
posvećen je ideji i stvaranju
neke vrste evropske federativne asocijacije.
1. ZAČETNICI IDEJE EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE
U XVIII veku nemački filozof Imanuel Kant u svom spisu
Ka stalnom miru
(napisan 1795.
godine) iznosi koncepciju jedne
federalno organizovane Evrope republikanskih država koja
treba da se temelji na dve osnovna principa:
2
1. Građanski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski,
2. Međunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih država.
Godine 1814. poznati socijal-utopista Sen-Simon je osmislio originalnu koncepciju
normativnog uređenja jedne evropske zajednice sa supranacionalnim parlamentom. On u svojoj
brošuri
Reorganizacija evropskog društva
ističe ideju o jednoj „opštoj moći" koja je u stanju da
ostvari napredak „evropskog zajedništva".
Posle posebno tragično demonstriranog nacionalizma u XX veku, evropske države su imale
potrebu ne samo da obezbede mir nego i uslove za ekonomsku, političku i ratnu rekonstrukciju.
Pretpostavka da se zadovolje te potrebe bila je otvaranje nacionalnih ekonomija za integrativne
1
Janjević, M. (2005): Ustav Evrope (Beograd, Sl. Glasnik) str. 11
2
Izvor: Stepanov R.,Despotović Lj., 2002,
Evropska unija - nastanak, institucije, pravo, NATO,
Stylos, Novi Sad, strana 9.
procese kao sredstvo za izbegavanje protekcionizma koji je bio osnovna karakteristika
međuratovske Evrope. Postojalo je nekoliko pristupa integraciji. Federalisti su isticali značaj
nacionalne države ali sa širokom demokratskom strukturom.
Funkcionalisti su zagovarali ujedinjenje Evrope preko ekonomske kooperacije kao početne tačke
za ostvarivanje političke integracije. Nisu bili malobrojni ni nacionalisti. Ove razlike su prisutne
i danas. Kičma Evropske unije su Nemačka i Francuska. Nemci vide Evropu u budućnosti kao
federaciju nekoliko desetina nacionalnih država čije odnose uređuje federalni ustav sa jakim
parlamentom, sopstvenom vladom i predsednikom koji se bira na neposrednim izborima.
Francuzi su protiv takve vrste federacije.
Oni vide Evropu u budućnosti kao federaciju nacionalnih država sa jakom vladom saradnje
kojom bi upravljale nacionalne vlade. Bez obzira koliko procesi evropske integracije bili
motivisani i političkim razlozima proces političke integracije nije pratio tempo razvoja
ekonomskih formi integrisanja.
2. POJAM RAZVOJA EKONOMSKE INTEGRACIJE
Regionalna ekonomska integracija je oblik ekonomske integracije između nezavisnih država. Iz
Tabele 1 mogu se sagledati razvojne faze regionalne ekonomske integracije i kako se u svakoj od
njih može povećati stepen integrisanosti:
3
1.
U zoni slobodne trgovine se uspostavlja slobodan protok robe i usluga i ukidaju sve
carine i kvote u međusobnoj razmeni zemalja članica, a zadržavaju se nacionalne carinske
tarife u odnosu na treće zemlje.
2.
U carinskoj uniji se definiše zajednička carinska politika u odnosu na treće zemlje.
3.
U zajedničkom tržištu se uspostavlja slobodno kretanje rada i kapitala. Zajedničko tržište
je prostor koji obuhvata više politički odvojenih i nezavisnih država na kojima se sučeljavaju
ekonomski faktori ponude i tražnje bez bilo kakvih ograničenja nacionalnih politika.
4.
U ekonomskoj uniji postoji obaveza harmonizacije ekonomskih politika.
5.
U ekonomskoj monetarnoj uniji postoji unificirana ekonomska politika sa jedinstvenom
monetarnom politikom i zajedničkom centralnom bankom.
3
Ilić Gordana, Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Beograd, 2002. godina Lopandić, D. Ž., ur. (1999)
Ugovor o Evropskoj uniji - Rim-Mastriht-Amsterdam. Beograd: Međunarodna politika, str 54
