Finansijski menadžment

POJAM FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Finansijski menadžment se razvio iz nauke o finansijama tokom prošlog veka. Ova naučna disciplina je tesno povezana sa računovodstvom i ekonomijom. Kao naučna disciplina bavi se metodologijom i teorijom upravljanja novčanim tokovima u preduzeću. Kao funkcija preduzeća obuhvata aktivnosti koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom, imajući u vidu osnovni cilj poslovanja. Glavni zadatak finansijskog menadžmenta kao funkcije preduzeća je obezbeđenje stabilnih izvora finansiranja.
Specifičnost f.m. je u tome što se on temelji na nekoliko osnovnih kategorija: vrednost novčanih resursa, novčani tokovi, preduzetnički i finansijski rizici, cena kapitala, efikasno tržište, solventnost i dr. Prema širem shvatanju finansijski odnosi obuhvataju proces reprodukcije u celini – fiziokratski pristup. Prema užem shvatanju finansijski odnosi obuhvataju samo stadijum raspodele.

PREDMET FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Tradicionalni pristup – predmet interesovanja bili su problemi finansiranja tj. pribavljanja kapitala iz različitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i finansijskih institucija koje mu obezbeđuju kapital i finansijski instrumenti kojima se kapital pribavlja. Predmet interesovanja bila je pasiva bilansa stanja a finansijska funkcija preduzeća je samo sprovodila odluke o ulaganju kapitala.
Savremeni pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu tj. obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Ovaj pristup treba da odgovori na pitanja

• koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi
• koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima
• kako potrebna sredstva treba da budu finansirana

METOD FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Analiza – metod raščlanjivanja – vrši se raščlanjivanje složenih novčanih tokova u preduzeću i upoznaju elementi od kojih se ti tokovi sastoje i metod upoređivanja – omogućava da se saznaju kvantitativni odnosi među ustanovljenim elementima. Da bi se koristio ovaj metod moraju postojati najmanje dva rezultata ili jedinice da bi se mogle uporediti.
Sinteza – objedinjuje zapažanja dobijenih na osnovu raščlanjivanja, upoređivanja i ostalih metoda analize. Ovim metodom vrši se ocenjivanje svega što se prethodno ispitalo tj. nadovezuje se na prethodne postupke analize.
Ekonometrijski metod (specijalni metod) gde spada:

• Bilansni metod se zasniva na činjenicama da se svi prihodi i rashodi primanja i davanja međusobno usaglašavaju i bilansiraju.
• Metod trenda na osnovu finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu predviđaju se buduća kretanja.
• Metod korelacije predviđa očekivane finansijske tokove u narednom periodu.
• Komparativni metod uporedno sagledava rezultate srodnih preduzeća dobijenih korišćenjem prethodnih metoda.

 
ULOGA FINANSIJA U PROCESU REPRODUKCIJE

Proces društvene reprodukcije je moguće podeliti na četiri osnovne faze: proizvodnja, razmena, raspodela i potrošnja.
Tri osnovna ciklusa delatnosti preduzeća su:

1. investicioni ciklus sadrži povratnu povezanost investicionih (ulaganje finansijskih resursa) i deinvesticionih (izvlačenje dobiti) operacija preduzeća.
2. ciklus tekućih operacija određuje se povratnom povezanošću opracija za snabdevanje, proizvodnju i plasman. Sredstva i izvori koji su angažovani u ciklusu tekućih operacija dovode do povećanja proizvodnih rezervi.
3. novčani ciklus karakterišu aktivnosti povezane sa upravljanjem slobodnim novčanim sredstvima preduzeća.

Ova podela nije precizna iz razloga što je u preduzećima sa dugim proizvodnim ciklusom teško odvojiti tekuće od investicionih aktivnosti. Kako ciklus predstavlja uzastopnost aktivnosti koje se obnavljaju odgovara opisu proizvodnih aktivnosti ali ne i opisu investicionih i finansijskih operacija.

FINANSIJSKI SISTEM PREDUZEĆA I UTICAJ CENA NA FINANSIJSKI MENADŽMENT

Preduzeće predstavlja određeni finansijski sistem. Finansijska sredstva neophodna su za osnivanje preduzeća, za njegovo tekuće poslovanje i njegov razvoj. Da bi se preduzeće moglo osnovati potreban je početni novac kojim se obezbeđuju sredstva za rad, radna snaga, predmeti rada i sl. Po osnivanju preduzeća potrebno je obezbediti finansiranje tekućeg poslovanja, obrtna sredstva, solventnost (sposobnost plaanja svih dospelih obaveza) i rentabilnost (sposobnost zarađivanja). Preduzeće treba da obezbedi svoj neprestani razvoj (obezbeđuje se novim ulaganjima) kako bi opstalo na tržištu. Cena putem veze «ponuda-potražnja» utiče na obim finansijskih izvora i tokova. Što je viša cena to je manja potražnja. Izuzetak je Gifenov efekat gde pri povećanju cena najneophodnije robe potražnja za njom može da raste.
Cena je ekonomski instrument zahvaljujući kome vrednost proizvoda dobija novčani izraz i postaje objekat raspodele. Ona predodređuje konkretan obim novčanih sredstava koji služi preduzeću i jedan je od osnovnih faktora koji utiču na dalji proces raspodele. Cena utiče na period obrta kapitala i kreditni rizik koji sa svoje strane utiču na efikasnost finansijskog menadžmenta. Taj uticaj rezultira kroz:

• ubrzanje ili usporavanje perioda obrta kapitala pri određivanju cene određenog nivoa, i
• uzimanje ili predaje rizika od kvarenja, gubitka robe ili finansijskog instrumenta prilikom njihovog kretanja od proizvođača ka potrošaču.