3. развој општих циљева;
4. креирање стратегије имплементације;
5. алокација ресурса неопходних за остварење циљева.
Оперативно планирање преставља утврђивање планова који садрже детаље за
реализацију или примену стратегијских планова током свакодневног пословања.
Углавном се праве за период од годину дана и концентрисани су на конкретну
делатност установе. Оперативно планирање детерминисано је низом
дугорочних трајних планова. Ти планови обухватају:
процедуре,
политику и
правила потребна за стварање оперативних планова и буџета.
За разлику од дугорочних, једнократни појединачни планови и буџети праве се
за специфични оперативни период, нпр.годину дана. У њих спадају:
Буџети;
Програми;
Пројекти.
Ефикасно и систематично планирање подразумева синергију претходно
описаних типова планирања, при чему стратегијско планирање дефинише
оквир, а оперативно планирање прецизну операционализацију активности које
доводе до испуњења дугорочних циљева пословања буџетске установе.
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ У БУЏЕТСКИМ
УСТАНОВАМА
Финансијско планирање представља облик исказивања разних врста планова
финансијским показатељима. Ти планови се односе на функцију набавке,
4
функцију производње, функцију продаје и развојну функцију. Ове функције
треба да су међусобно повезане уз временско исказивање њихове повезаности.
Планирање финансијских средстава синтетизује се у финансијском плану
предузећа, односно буџетске установе, који представља инструмент пословне
политике правног субјекта.
Финансијско планирање је, у ствари, конкретизација финансијске политике кроз
финансијске планове којима се циљ финансијске политике – финансијска снага
– у вредносном изразу ставља у време и простор. Вредносни израз циља
финансијске политике кроз финансијске планове пројектује како ће се и у којој
временској димензији и где, у ком простору (подручју), циљ остварити. С друге
стране, из финансијских планова треба да се што јасније види шта се намерава
учинити, као и ко и кад треба то да изврши.
Финансијско планирање је могуће поделити у две етапе:
Планирање извора финансијских ресурса и њихових токова, и
Сопствено финансијско планирање.
Финансијски план је решење у односу на избор видова финансијских извора и
инструмената, расподелу финансијских ресурса, као и на обавезна плаћања,
рокове реализације посебних финансијских мера за обезбеђивање постизања
постављених циљев.
Финансијски план, за разлику од финансијског прогнозирања, има директивни
карактер и базира се на конкретнијим нормама.
У случају буџетских установа, финансијски план сачињава се у складу са
Одлуком о буџету више инстанце, те у складу са планираним приходима и
5
Очигледно, улога директора у овом сегменту предвиђа и стратешко планирање
релевантно за процену прихода и примања, тј.расхода и издатака у предстојећем
двогодишњем периоду. Да би се ова процена извршила на ефикасан начин, а не
кроз паушално или оквирно процењивање, неопходно је дефинисати два
документа:
Стратешки план, који, у зависности од врсте буџетског корисника и обима
његових активности, може покривати период од 5-15 година, као и
Конкретан и прецизан акциони план са анализом трошкова, за период од две
године.
Директор, односно друго одговорно лице преузима иницијативу у погледу
израде ових докумената, координира рад служби задужених за њихову израду и
са тимом сарадника дефинише кључне правце развоја.
Програмски део буџета, дефинисан чланом 10. Закона о буџетском систему
садржи:
Стратешке области деловања буџетског корисника,
Главне програме,
Програме,
Пројекте,
Задатке и активности.
Дакле, постаје евидентно да је буџетско планирање у потпуности
преоријентисано на планирање које своје упориште има у стратешком
планирању и управљању пројектима. Поред тога, члан 11. истог Закона
прописује да «буџетска класификација обухвата програмску класификацију,
економску класификацију прихода и примања, економску класификацију
расхода и издатака, организациону класификацију, функционалну
класификацију и класификацију према рачуноводственим фондовима». Из овог
члана произилази да елемент програмске класификације, који се не може
изградити без припреме и доставе програмског дела буџета, а који, према члану
11. истог закона «исказује класификацију стратешких области и главних
програма корисника буџетских средстава», представља conditio sine qua non
(услов без кога се не може) за финансирање буџетских корисника.
У овом процесу директор је носилац планирања, али и лице које је одговорно за
преузете обавезе, у складу са чланом 36. Закона о буџетском систему, који
7
