ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО - ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У ПРОКУПЉУ
ФЛУОР - РАСПРОСТРАЊЕНОСТ,
ДОБИЈАЊЕ И ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Проф. др. Љубиша Јовановић
Александар Ђорђевић
ПТ 783/17
Прокупље, фебруар 2018.године
ФЛУОР
Александар Ђорђевић,ПТ 783/17
4
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2.1. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ
У Земљиној кори, флуор је релативно чест и заступљен у количини од 0,0525%.
Због своје велике реактивности, у природи се не може наћи у елементарном стању већ у
облику спојева флуорида и неких минерала. Један изузетак је радиоактивни антозонит
(стинкспат, варијетет флуорита са садржајем уранијума), у којем настаје флуор у врло
маленим количинама путем радиолизе, што узрокује појаву јаког мириса при
механичкој обради овог минерала од ослобођеног флуора. Морска вода садржи
растворене флуориде у траговима, јер они генерално имају врло слабу растворљивост у
води. Трагови спојева флуора налазе се и у костима, зубима, крви и млијеку. Најчешћи
минерали флуора су флуорит CaF
2
и флуорапатит Ca
5
(PO
4
)
3
F. Највећи дио флуорита је
спојен са флуорапатитом, али он у себи садржи врло мали масени удео флуора од око
3,5%. Стога се флуорапатит не користи због свог удела флуора, него као извор фосфата.
Основни извор за добијање флуора и спојева флуора је флуорит. Највећа налазишта
флуорита постоје у Мексику, Кини, Јужноафричкој Републици, Шпанији и Русији.
Поред наведених, природно распрострањени минерал флуора је и криолит
Na
3
AlF
6
. Давно пронађено налазиште криолита код Ивигтута на Гренланду је већ
искориштено. Криолит који се данас употребљава за производњу алуминија се
хемијски синтетизује. Флуор је и саставни дио неких ретких минерала. Примери таквих
минерала су топаз Al
2
SiO
4
(OH, F)
2
, који се сматра драгим камењем, селаит MgF
2
и
бастнесит (La,Ce)(CO
3
)F
.
Неки ретки организми могу производити органске спојеве флуора.
Јужноафрички грм гифблаар и друге биљне врсте из рода
Dichapetalum
могу
синтетизовати флуороацетатну киселину, те је складиштити у својим листовима. Она
им служи као одбрана од биљождера који се хране тим биљкама, јер је ова киселина за
животиње отровна. Отровно деловање ове киселине се манифестује прекидањем
циклуса лимунске киселине (Кребсов циклус)
