Funkcionisanje tržišta rada – teorijski osvrt

Tržišni model privređivanja podrazumeva uspostavljanje i funkcionisanje integralnog tržišta što znači da pored tržišta roba, usluga i kapitala funkcioniše i tržište rada – tržište znanja, spretnosti, veština, sposobnosti koje ljudi poseduju. Kada je reč o tržištu rada ono, kao i svako drugo tržište, pored brojnih drugih funkcija vrši i alokativnu funkciju, odnosno alokaciju radnika na poslove u teritorijalnom, granskom i svakom drugom pogledu. O pitanjima kako funkcioniše tržište rada postoje u osnovi dva teorijska modela: neoklasični model i model nepotpune konkurencije. Neoklasični model polazi od pretpostavke da je tržište rada savršeno konkurentno, te da se i cena rada (najmnina) slobodno formira zavisno od ponude i tražnje za radom. Pored toga, u ovom modelu faktor migracije je izdvojen od ostalih uticaja što znači da ne postoji prepreka u kretanju radne snage između regiona. Na ovom tržištu tražnju za radom (radnom snagom) sačinjavaju poslodavci koji su, uslovno rečeno, „kupci” radne snage. Nasuprot njima, ponudu čine radnici koji su u osnovi prodavci radne snage.Vlasnici rada (radnici) i vlasnici kapitala (poslodavci) u pretpostavkama ovog modela su potpuno informisani o mogućim uslovima i prihodima u svim regionima. Na tržištu svaka od ovih strana nastoji da obavi transakciju u svom interesu, ostvarujući za sebe najveću moguću korist. Poslodavcima je osnovni cilj da ostvare što veći profit, a radnicima što veću najamninu. U zavisnosti od ponude i tražnje za radnom snagom uspostavlja se opšti nivo cena rada (najamnina) dovodeći tako, gledano na duži rok, do stanja ravnoteže.