Granica proizvodnih mogućnosti

Uvod

Na početku, jedno jednostavno pitanje: zašto se ljudi uopšte bave ekonomijom ? Zašto moraju da iznalaze i sprovode metode u proizvodnji, potrošnji, raspodeli, razmeni i potrošnji materijalnih dobara i usluga, kako bi se uspešno upravljalo domaćinstvom, odnosno gazdinstvom, preduzećem, ili privredom jedne države?
Generalno gledano, ekonomija je kroz epohe prisutna i razvijala se na svim stupnjevima evolucije ljudskog društva, još od Stare Grčke i Rima prepoznata od strane antičkih mislilaca, do stasavanja u posebnu naučnu  disciplinu u 18. veku i potom razvoja savremene ekonomske misli. Tokom vremena definisana je raznovrsno, a jedna od njenih najsažetijih definicija glasi da je ekonomija nauka o tome kako društvo da odluči šta, kako i za koga da proizvodi.
Sa tim u vezi, poslovanje preduzeća kao ekonomskog bića aktuleno je i permanentno u svakom vremenu, ekonomskom prostoru i privrednom ambijentu. Ako preduzeće stavimo u istorijski presek, ono je oduvek bilo stožer privrede, vena ekonomskih aktivnosti i prosperiteta. U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom i efikasnošću preduzeća, prepoznaju se kvalitativna obeležja privrede i njenog ambijenta, kao i različitih društveno-ekonomskih sistema. Šta više, preduzeće kao osnovni privredni subjekt tržišne privrede, nosilac je i generator razvoja ekonomije i društva uopšte.
U prilog iznetom, dovoljno je da se zapitamo šta bi se desilo sa ljudskom civilizacijom kada bi svi ljudi na planeti Zemlji prestali da proizvode. Donekle bi se trošile zalihe, a potom bi život stao. Ljudi ne bi više mogli da zadovoljavaju svoje egzistencijalne potrebe koje im je nametnula sama njihova priroda, potrebe za hranom, pićem, odevanjem, stanovanjem itd. Normalno, prestalo bi i zadovoljavanje društvenih potreba iz oblasti obrazovanja, kulture, duhovnosti i tsl. Dakle, čovek se bavi ekonomskim aktivnostima (proizvodnja, potrošnja, raspodela i razmena materijalnih dobara i usluga) radi zadovoljavanja svojih potreba.
O ekonomskoj prožimajućoj sveprisutnost i značaju, u svom delu “Osnovi ekonomije” N. G. Mankiw kaže: “Predmet istraživanja ekonomije je društvo – kako ljudi biraju da provedu svoj život i kako stupaju u međuljudske odnose.” Oscilirajući nesklad proizvodnih mogućnosti i ljudskih potreba zahteva izbor između alternativa upotrebe ograničenih resursa i raspodele dobara. Dakle, Ekonomija je nauka izbora.