ograničene mogućnosti. Datoteke Accessa su ograničene na 2 gigabajta a tabele na 255 kolona.. Ipak, Access
je nadogradnja tabelarnih alatki i on omogućava bolje filtriranje upotrebom upita.

Treću kategoriju čine statistički softveri. Softver koji se obično koristi za statističke analize u vezi sa
istaživanjem takođe se može uspešno iskoristiti. Primeri takvih softvera su SAS ili SPSS. Oni mogu obraditi
ogromne količine podataka i nisu kao Excel i Access ograničeni veličinom datoteka sa podacima, ali problem
je što su ovi softveri mnogo skuplji i kompleksniji za upotrebu.

Četvta kategorija je softver za pretragu podataka (DMS).Isorijat ovog softvera datira od kraja 60-tih godina, a
na njegov razvoj uticala je računovodstvena profesija i njene potrebe.
Ko god se bavio nekim poslovanjem, a nema bazu podataka sigurno dolazi do zaključka kako je treba imati ,
jer sve podatke koje ima biti će na jednom mjestu, a pristup njima biti će izuzetno brz, a uz to podatke će s
lakoćom moći ažurirati te po potrebi nadodati nove.

Baze se koriste od samog vođenja podataka o delatnicima neke firme do rada na kalkulacijama u
računovodstvu , skladištima, prodaji itd.

Dakle, u ovom seminarskom radu ćemo obraditi pojam MS Access-a, te nešto malo više reći šta je baza
podataka, nabrojati tipove baze podataka, na jednostavnom primeru pokazati kako se kreira baza podataka,
pojasniti rad s obrascima, upitima i izveštajima.

1. Microsoft Access

Access je sistem za upravljanje bazama podataka (data base management system DBMS), koristi se za
skladištenje i učitavanje podatke, prikazivanje, a takođe i za automatizaciju poslova koji se često ponavljaju.
Predstavlja odličnu kombinacija produktivnosti programa za upravljanje bazom podataka i lakoće korišćenja
Windows-a.
Kao zaokružena aplikacija, Access obezbeđuje potpuno upravljanje relacionom bazom podataka i integritet na
nivou same mašine na kojoj se nalazi baza (što sprečava ne potpuno ažuriranje i brisanje). Tabelama je moguće
pridružiti pravila koja proveravaju ispravnost i validnost podataka i sprečavaju unos neispravnih, a svako polje
tabele može imati svoj format i podrazumevanu vrednost što znatno povećava produktivnost.
Omogućen je uvoz i izvoz podataka iz mnogih aplikacija: dBase, FoxPro, Excel, SQL Server, Oracle, Btrieve,
tekstualni ASCII formati (polja sa fiksnom širinom i graničnicima), kao i podataka u HTML formatu. Access
omogućava korišćenje svojih aplikacija za rad na Internetu. Izborom određene opcije omogućava se
prebacivanje tabela, upita, izveštaja i prikaza u tabelarnom obliku u HTML format. Pomoću Data Acess Pages
(stranice za pristup podacima) mogu da se prave složeni obrazci na Internetu koji su povezani sa podacima u
konkretnoj mreži.
Kada je izašla prva verzija Access – a ( Access 97 ), ona je bila dosta „ nesavršena “ ( kao i sledeće dvije verzije
– 2000 i 2003 ), ali pojavom Microsoft Access – a 2007 , koji je dosta usavršen, Access je prerastao u jednog
od najozbiljnijih konkurenata za razvoj aplikacija kod kojih je osnova baza podataka. Vrlo dobre rezultate u
oblasti obrade informacija preko lokalne ili globalne mreže daje u sprezi sa Microsoft Excel – om. U Access –
u se svaki podatak ili polje tretira kao objekat koji ima skup osobina, te kažemo da je Access objektna baza
podataka i da se formiranje baze naziva objektno programiranje baze.

Informacioni sistemi u ekonomiji

1.2. Osnovni elementi Access-a

Kada pokrenete MS Access na ekranu se pojavljuje radno okruženje koje možete videti na slici 1. Ekranom
dominira prozor baze podataka u kojoj će te izvoditi većinu operacija vezanih za vašu bazu, a pored nje:

Slika 1. Osnovnog prozora prozora Access-a

1. naslovna linija prozora

– sadrži ime dokumenta i ime programa;

2. kontrolni meni dokumenta

;

3. linija menija

– sadrži punu listu raznih Access-ovih komandi;

4. paleta sa alatima

Database

;

5. paleta sa alatima Formatting

(

Datasheet

);

6. meni baze

– sadrži opcije vezane za rad da bazom;

7. meni Objects

– osnovni objekti;

8. indikator statusa

;

9. dugmad za promenu veličine i zatvaranje Access-a;
10. dugmad za promenu veličine i zatvaranje Access baze;
11. naziv baze;
12. prozor baze podataka;
13. statusna linija sa indikatorima

Informacioni sistemi u ekonomiji

2.1. Objekti baza

Razvijena baza podataka u Accessu se sastoji od sledećih elemenata, tj. objekata: tabele, upiti, izveštaji; a
može sadržati: Data Access strane, makroe i/ili VBA module.

2.1.1. Tabele

Tabele su jedan od najvažnijih faktora kod pravljenja baze podataka. One su nosioci podataka, tako da se
podaci mogu samo nalaziti u tabelama. Svaka tabela se mora sastojati od dvije ili više kolone i reda. Polja su
preseci kolona i redova. Postoji više tipova polja : tekst, broj, datum / vreme, logičko polje, memo polje ( u
njega se moţe unositi tekst proizvoljne veličine ), polje za unos brojeva u novčanom formatu, posebno polje u
kome se automatski po započetom unosu sloga inkrementira broj ( polje AutoNumber ), , OLE objekt polje
( polje sa objektom povezanim iz drugog programa ) i Lookup Wizard polje ( polje čiji se prikazani sadržaj
nalazi u drugoj tabeli ). Jedna od najbitnijih stvari u toku kreiranja baze podataka je dobar izbor tipa polja, jer
je izbor tipa polja direktno povezan sa brzinom rada, organizovanosti podataka i veličinom same baze.
Npr.kada postavljamo numeričke vrednosti, postavljamo opciju Number, kada stavljamo pokazivač na adresu
na Internetu - > hiperlink polje, i slicno. Baze podataka se trebaju sastojati od što više tabela koje se
međusobno kasnije vežu relacijama. Npr.u jednu tabelu stavimo knjige, čitaoce u drugoj, pregled knjiga u
trecoj. Relacije se uspostavljaju medju istovetnim podacima, a najčešće se vežu primarni ključevi (Ime i
prezime iz tabele Čitaoci i Čitaoc u tabeli Poslovanje – relacija jedan prema više – 1 član može uzeti više
knjiga, ali ista knjiga ne može biti kod više članova istovremeno ). Ovako se izbegavaju greške, višestruki
unosi kod jednog člana i slično.

Slika 3. Izgled tabele Knjige