Interna revizija: Uloga, značaj i standardi

Suština svake revizije je u tome da informacijama, koje su osnov poslovnog odlučivanja, da veći kredibilitet. Različite okolnosti mogu da izazovu potrebu za revizijom. Na prvom mestu je opšta potreba za potvrdom (eng. attestation). Potvrditi nešto znači tvrditi da je to istinito ili stvarno, ili svedočiti da je stanje stvari takvo kakvo jeste. Ovakva potvrda je skoro uvek za dobrobit drugih i ima za cilj da učvrsti njihovo poverenje u informacije. Iz opšte potrebe razvile su se posebne potrebe za specifičnim potvrdama koje su uslovile nastanak različitih vrsta revizije. Uzimajući u obzir predmet revizije, Richard L. Ratliff i Kurt F. Reding navode sedam vrsta revizije: „revizija finansijskih izveštaja; operativna revizija i revizija učinaka; revizija kvaliteta; revizija usklađenosti; revizija informacionih sistema; revizija prevara; i revizija okruženja, zdravstva i bezbednosti” . Polazeći od nosilaca revizije, može se govoriti o komercijalnoj (eksternoj) reviziji, državnoj reviziji i internoj reviziji.