Ispitivanje rečnika ucenika mlađih razreda osnovne skole

Jezik je najvažnije sredstvo za komunikaciju među ljudima. On je socijalna kategorija i sva kretanja u kulturnom i javnom životu posredno i neposredno imaju odraz na njegove promene. Ako usvajanje jezika omogućuje stvaranje podloge za primanje sveta koji nas okružuje, razvijanje mišljenje i celokupne ličnosti deteta; ako se usvajanjem jezika usvaja ljubav prema porodici i domovini, i na kraju prema maternjem jeziku kao sredstvu i objektu- onda je neosporno kolika je uloga onih koji imaju zadatak da neguju jezik u svim njihovim manifestacijama. Smatra se da obrazovan čovek treba da u svom rečniku ima nekoliko hiljada reči. Fond reči pojedinca nije toliko važan za kulturu govora koliko veština dovođenja tih pojmova u vezu, kombinovanje reči u rečenicu, da se na najjednostavniji način iskaže misao, prenese poruka.
Razvoj govora kod deteta, i s njim u vezi sposobnosti komunikacije, ima veliko značenje za psihičko sazrevanje deteta. On doprinosi razvitku deteta kao socijalnog, intelektualnog, emocijonalnog bića. Razvojem govora sve se jasnije izražavaju dečije emocije i njegov intelektualni napredak.
U razvoju govora mogu se razlikovati dve faze: prelingvistička i lingvistička. Lingvistička faza počinje kada dete izgovori prvu reč koja ima neki smisao. Posle te reči dolazi do bogaćenja rečnika, do upotrebe raznih vrsta reči, kao i rečenica, koje u strukturalnom smislu postaju sve složenije.
Deca koriste govor u razne svrhe. Nekada njime izražavaju emocijonalna stanja, nekada saopštavaju namere ili nešto zahtevaju. Kod dece je često struktura rečenice drugačija nego kod odraslih. Dečja rečenca je u mnogim pogledima gramatički neispravna, i ovo se postepeno gubi tokom mlađeg školskog uzrasta. U postizanju gramatičke ispravnosti značajnu ulogu ima školovanje.