Istraživanje kvaliteta turističke ponude etno sela „SRNA“

ISTRAŽIVANJE KVALITETA TURISTIČKE PONUDE
ETNO SELA „SRNA“
UVOD
Na StarojPlanini, u istočnomdeluSrbije, gde je i najviši planinski vrh Midžor, pored fazana, zečeva, divljih svinja, srneće divljači, meštani kažu da se može videti po neki gorski jelen ili medved, zalutao iz susedne Bugarske. Ipak, najviše je srna i srndaća, pa eto zašto je etno selo Saše Prokopovića nazvano „Srna“.
Domaćinnijeizovih krajeva, ali je često dolazio u lov, pa je devedestih godina prošlog veka odlučio da se tu nastani sa porodicom. Privukla ga je lepota netaknute prirode u selu Inovo, nadomak mesta Kalna u opštini Knjaževac. Na obali Trgoviškog Timoka sagradio je naselje sa objektima koji su prepuni starina i lovačkih trofeja. Svuda je ukrasno rastinje i voće, fontane koje pre liče na prirodne izvore vode.
Etnoselo je na oko15 kilometara od prvih skijaških staza, a objekti se prostiru na 11 hiljada metara kvadratnih. Šetačka kamena staza povezuje ceo kompleks, hotel koji je prve goste primio za Novu 2012. godinu, iz koga se pruža pogled na celokupno gazdinstvo, četiri depandansa izgrađena u stilu brvnara, zatim restoran u kome goste dočekuje ljubazno osoblje, letnjikovac i zoo vrt. Ispred hotela je šank na otvorenom sa bazenom, klupicama za odmor i uživanje. U jednom danu tu može da se smesti oko 120 turista. Domaćin Saša Prokopović kaže da gostiju ima mnogo više leti, ali i zimi, posebno skijaša. Dolaze Slovaci, Britanci, Nemci, Austrijanci i Hrvati.
Ovosuvrloživopisni predeli, pomalo tajnoviti i dostojni svakog poštovanja. Kud god se čovek okrene nailazi na mir, gostoprimstvo, predmete koji predstavljaju prave dragulje starine srpskih sela i varoši. A tek kuhinja sa lovačkim specijalitetima, domaći sir i srneći gulaš sa vrućom lepinjom. Uvek ima i najkvalitenijih vina iz tog kraja, iz već čuvenih podruma Živković i Jović.
Pored lovairibolovagosti koji se odmaraju u etno selu „Srna“ mogu da uživaju i u drugim mogućnostima aktivnog odmora, kao što je biciklizam, pešačenje i planinarenje, ali i da pomažu meštanima u obavljanju seoskih poslova. Od pre nekoliko godina tokom leta tu se organizuje sedmodnevna slikarska kolonija. Za sada dolaze domaći umetnici,iz Niša, Beograda, Zaječara, Bora i Knjaževca. Stvaraju dela, a po nešto i ostave domaćinu da krasi baštu ili enterijer.
RazvojturizmanaStarojPlanini, predviđennacionalnomstrategijom za ovu granu privrede, nove podsticaje je dobio već sa otvaranjem hotela na Jabučkom ravništu. Mnogi turisti će iskoristiti boravak da obiđu i seoska domaćinstva, poput etno sela „Srna“ koje za svaku sezonu goste dočekuje sa novim sadržajima.