kojih ovi mogu doneti dobre odluke, a sa druge strane, nadređeni podređenima daju
instrukcije, kako bi oni uspešno realizovali donete odluke, ali i prihvataju njihove
predloge i sugestije. Dobra komunikacija, uz adekvatno motivisanje zaposlenih,
obezbeđuje donošenje dobrih
odluka i njihovu uspešnu realizaciju.
Proces komuniciranja u organizaciji
Jedna od najznačajnijih tema psihologije, sociologije, organizacije rada,
menadžmenta, ali i drugih naučnih disciplina je proces komuniciranja. Značaj ove
pojave je izuzetan jer je komuniciranje najvažnija životna veština. Čovek tokom
svoga života najveći deo vremena provede u komunikacijama, bilo da su one direktne
ili posredne. Ova veština je zastupljena u gotovo svim ljudskim aktivnostima a
posebno je neodvojiva od rada. U svim odnosima koji se manifestuju među ljudima
komunikacije se najčešće mogu percipirati.
Sama pojava komunikacija se može odrediti na više načina.
"Komunikacija je prenos informacija i značenja od jedne do druge osobe, preko
razumljivih simbola. To je način razmene ideja, stavova, vrednosti, mišljenja
činjenica... Suštinski, komunikacija je proces koji zahteva pošiljaoca, koji inicira
proces i primaoca, koji kompletira komunikacionu vezu".
1
Kvalitetna komunikacija je bitan preduslov uspešnosti u svakom poslu. Njen
značaj je posebno naglašen u nekim profesijama kao što su menadžerske,
komercijalne, distributerske, i druge. Posmatrana u procesu rada komunikacija je
najčešće sredstvo razmene informacija između saradnika na poslu ili između
organizacije i poslovnog okruženja. U tom smislu možemo razlikovati komunikacije
koje uspostavljaju saradnici, koje su internog karaktera, i one koje se upućuju nekoj
ciljnoj grupi, kao što je tržište, na primer i koje su eksterne prirode. Suština grupnih
napora je saradnja a ključ za saradnju je komunikacija.
1
Hellriiegel, Slocum, 1989, str. 503.
Elementi procesa komuniciranja
Proces komuniciranja na prvi pogled izgleda vrlo jednostavno ali se u suštini radi
o vrlo složenoj interakciji među ljudima. Da bi smo je upoznali i usavršili moramo
identifikovati njene osnovne činioce.
Osnovni elementi komunikacionog procesa su:
1.
Pošiljalac (enkoder);
2.
Primalac (dekoder);
3.
Poruka (informacija);
4.
Kanal (medijator);
5.
Povratna informacija (feedback), i
6.
Opažanje (percepcija).
Pošiljaoc je osoba koja pokreće proces komuniciranja i saopštavanja poruke. Od
načina na koji saopštava i prenosi poruku zavisi valjanost i značaj poruke. Takođe od
načina prenošenja poruke zavisi da li će uspeti da slušaoce ubedi u sadržaj i značaj
poruke i u krajnjem slučaju da ih na taj način kontroliše.
Poruka
Medijum
Primalac
Pošiljalac
Poruka
Buk
a
