Новембар 2017.
Факултет за пословне студије и право
СЕМИНАРСКИ РАД
Међународно приватно право
Тема:
Колизионе норме
Професор: Студент:
Владимир Лепосавић
Александра Димитријевић
Смер и број индекса:
Право, I0463-17
4
2.СТРУКТУРА КОЛИЗИОНИХ НОРМИ
Норме које врше избор меродавног права тј колизионе норме, представљају
посредан, односно индеректан начин регулисања односа са елементом
иностраности.
Колизионе норме се састоје из два основна елемента
1
:
У њима се прво именује једна правна категорија под коју се подоводи једно
правно питање, а затим
Садрже тачку везивања једне одлучујуће везе која ће у конкретном случају
довести до меродавног права.
За разлику од класичне правне норме, која се састоји из четири елемената (
претпоставка диспозиције, диспозиција, претпоставка санкције и санкција),
колизиона норма се састоји из два елемента (диспозиције- у коју спадају
одређивање правне категорије и избор релевантне тачке везивања, и санкције).
Диспозиција има ефекат наредбе поступајућем органу (суду или арбитражи) да
одреди меродавно право. Код санкције се не појављује казна већ примена
меродавног права.
Ако колизиона норма гласи:
За правну и пословну способност физичког лица
меродавно је право државе чији је оно држављанин,
правна категорија је
правна и пословна способност физичког лица, док је тачка везивања
држављанство.
Ако колизиона норма гласи:
За облик правног посла меродавно је право
државе у којој је правни посао предузет,
правну категорију представља облик
тј форму правног посла, а тачка везивања је место закључења посла.
3.ПРАВНА КАТЕГОРИЈА
Овај елемент колизионе норме нема устаљен назив у теорији. У нашој
литератури се кориси назив “правни однос”, “грађански однос”, “приватноправни
однос”, “предмет колизионе норме”. Док се у страној литератури користе изрази
“чињенично стање”, “правно питање”.
Правна категорија може да буде један правни институт, један тип правног
односа или једно правно питање у вези са неким правним односом или институтом.
Правне категорије које се спомињу у колизионим нормама једне земље требало би
да покрију сва могућа конкретна правна питања поводом којих се тражи меродавно
право. Другачије речено, идеално би било да се сваки проблем за који се тражи
меродавно право може подвести под правну категорију неке колизионе норме. Све
до доношења Закона о решавању сукоба закона са прописима друге земље ова
ситуација је била далеко од идеалне, јер у колизионом закону бивше Југославије су
постојале бројне празнине. Ова ситуација се знатно побољшала са доношењем
1
Варади Т. и група аутора, Међународно приватно право, Београд, 2012 година
