Komunikacije u organizaciji

Komunikacije u organizaciji

Uvod

Reč komunikacija potiče od latinske reči COMMUNISšto znači zajednički, odnosno zajedno. Prilikom komunikacije pokušavamo da podelimo nameru, ideju ili informaciju (nešto zajedničko). Komunikacija je prenos informacija od pošiljaoca do primaoca uz uslov da primalac razume informaciju. Komuniciranjem ljudi vrše koordinaciju svojih aktivnosti sa drugima. Ljudi imaju različito obrazovanje,lične potrebe i iskustvo, što utiče na njihovu sposobnost da shvate poruke koje primaju od drugih ljudi. To takođe utiče na značenje koje ljudi pridaju rečima ili izrazima lica. U zavisnosti od jasnoće prenošenja ili interpretiranja poruka zavisi uspešnost upravljanja, tako da ljudi mogu raditi zajedno.

1.    Elementi procesa komuniciranja

U procesu komuniciranja moraju najmanje učestvovati dve osobe: pošiljalac i primalac. Pošiljalac inicira komunikaciju. On pokušava da prenese informaciju transformišući je u takvu formu koja može da se pošalje primaocu i da primalac može da je razume (kodiranje).

Kodiranje predstavlja pretvaranje ideje u simboličku formu. Ovo oblikovanje poruke zavisi od toga koji je prenosnik informacije odabran (usmeno, pismeno, putem slika) i uzima u obzir primaoca (njegovu inteligenciju, mesto, situaciju, osobine) te će na taj način informacija moći da bude tačno primljena i shvaćena.
Poruka znači ono što primalac misli da znači, bez obzira na to da li se šalje licem u lice, telefonom ili pismeno. Bolji komunikatori ćemo postati ukoliko uspemo da konstruišemo poruku koja će izmamiti od drugih odgovor koji želimo.

Poruka obuhvata podatke koji se prenose i kodirane simbole (verbalno ili neverbalno) koji daju posebno značenje podacima. Pošiljalac se nada da će poruka interpretirati značenje.

Kanali su sredstva putem kojih poruka putuje od pošiljaoca do primaoca. Na pr. komunikacija se može vršiti licem u lice kada su osobe jedna pored druge ili telefonom kada su osobe udaljene jedna od druge.

Dodeljivanjem značenja simbolima i interpretiranjem poruke kao celine, primaoci pokušavaju da rekonstruišu ideju pošiljaoca pri čemu koriste svoje znanje i iskustvo pošiljaoca kao pomoć pri interpretaciji verovatnog značenja poruke. To se naziva proces dekodiranja. Komunikacija se javlja samo kada je primalac primio poruku i shvatio je onako kako je pošiljalac nameravao. Ako je pošiljalac jasno kodirao poruku i koristio odgovarajući medijum za njeno slanje, onda bi dekodiranje trebalo da bude rutina.

Kada se poruka dekodira, proces se može nastaviti time što će primalac preneti novu poruku prvobitnom pošiljaocu. Ovaj deo procesa se naziva povratna informacija (feedback )- saznanje kakav je uticaj poruke na primaoca.