Kontrola i revizija

1. Objasnite uslove koji su doveli do institucionalizacije revizije.
Istoriju revizije je u velikoj meri odredila istorija računovodstvenog informacionog sistema. Još u drevnim kulturama Grčke, Egipta, Rima i Mesopotamije, postoje dokazi o postojanju razvijenih ekonomskih sistema. Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji, zaživela je teorija o maksimalizaciji profita, a trgovanje je postalo koordinisano iz jednog centra. Ali, za stvaranje uslova za pojavu revizije nije bila dovoljna pojava dvojnog knjigovodstva, nego tek industrijska revolucija, u Velikoj Britaniji 1780. godine. Tako je i institucionalizacija revizije postala samo pitanje vremena. Vrlo brzo osovane su i prve institucije, u Edinburgu – Društvo računovođa i u Velikoj Britaniji Institut ovlašćenih računovođa Engleske i Velsa.

2. Objasnite doprinos profesora Eugena Sladovića razvoju revizije na našim prostorima.

Značaj Prof. Dr. Eugena Sladovića za razvoj revizije na našim prostorima je u tome, što je pre svega, objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima (zvanju koje danas odgovara zvanju ovlašćenih računovođa i ovlašćenih revizora). On je utvrdio, kao jedan od posebnih zadataka komore, da se na osnovu važećih propisa imenuju revizori trgovačkih knjiga i da se preporučuje da se postavljanje revizora izuzme iz kompetencije trgovačkih (privrednih) komora i prenese na samostalnu stručnu, samoupravnu organizaciju privrednih savetnika koja ujedno predstavlja najsigurniju garanciju za neprestano vršenje poverenih ovlašćenja i dužnosti, kao i za vršenje potrebnog nadzora. Ovaj projekat dr. Sladovića se počeo primenjivati i ostvarivati tek nakon četiri godine.

3. Objasnite zvanje privredni savetnik u pojedinim zemljama i navedite njegove dužnosti.

Privredni savetnik postaje od revizora, i od njega se osim prakse, zahtevaju veće kvalifikacije. Dužnosti privrednog savetnika su sledeće: na zahtev vlasti i privatnih interesenata vrši pregled privrednih preduzeća, daje svoje mišljenje na osnovu pregleda, vrši organizaciju i reorganizaciju preduzeća i daje savete po svim privrednim i finansijskim pitanjima. U Nemačkoj je, za ovo zvanje propisano akademsko obrazovanje, a ovlašćen je da daje savete u vezi sa privrednom politikom koju vode preduzeća, tj. država. Reviziju obavljaju isključivo za to ovlašćeni privredni savetnici, koje bira glavna skupština. U SAD, naziv privrednog savetnika se ubraja među slobodna akademska zvanja, a zbog delovanja gigantskih preduzeća, njegova uloga je od velike važnosti. U Velikoj Britaniji i Irskoj je uvedena privredna revizija kod akcionarskih društava, pa je tačno određeno šta sve treba da se vidi iz bilansa, a posebno je regulisana i revizija kod holding društava. U Francuskoj, ovlašćene revizore imenuje predsednik Trgovačkog suda, a oni vrše reviziju akcionarskih društava koja kotiraju na berzi. U Švajcarskoj, suštinu zakona o bankama čini revizija, primarno usmerena na zaštitu ulagača. Pitanje revizije regulisano je i u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj itd.