Korelaciona analiza

1.    UVOD
Korelaciona analiza

Korelaciona analiza je skup statističkih metoda kojima se istražuje jačina veze između posmatranih pojava.
Korelacija predstavlja međusobnu povezanost obeležja posmatranih pojava. Correlatia (lat.) – stvari koje stoje u uzajamnom odnosu.
Prvi je primenio Karl Pearson (1857-1936).
Ako nema regresije, nema ni korelacije. Ovde nije bitno koja promenljiva je zavisna, a
koja nezavisna.

1.1    Korelaciona analiza

Među masovnim pojavama postoje međusobni uticaji u smislu da promena jedne pojave (ili više pojava) ima za posledicu i promenu neke druge pojave. Ako između dveju ili više obiležja X1 , . . ., Xn postoji veza, onda kažemo da su ta obiležja u korelaciji ili da su korelirana. Matematički zakon koji reprezentuje tu vezu nazivamo funkcija regresije, a njen grafik kriva regresije.
Korelacionom (korelacijskom) analizom proučava se uzajamna zavisnost i varijacije među pojavama.
Ako je x uzrok a y posljedica, vredi:
1) Y= f(x), radi se o regresijskom modelu i regresijskoj analizi.
2) Kada je svejedno koja se relacija moze napisati, tj. Y = f(x) i X = f(y) govori se o korelacijskom modelu.

1.2 Korelacione podele
Prema jačini (intenzitetu veza) između obeležja posmatranih pojava:
•funkcionalna (matematička),
•korelaciona, (stohastička, statistička).
Korelacione veze su labavije u odnosu na funkcionalne i važe samo u proseku.

Korelacija se može podeliti prema:
a) po obliku: linearna i krivolinijska;
b) po smeru: pozitivna ili negativna;
c) po intenzitetu: funkcionalna ili stohastička

1) Kada promena jedne pojave za jedinicu mere povlači za sobom promenu druge pojave za
određeni jednaki iznos, radi se o linearnoj vezi, tj. linearnoj korelaciji. Kada promena jedne
pojave nije praćena jednakim iznosima druge pojave, radi se o krivolinijskoj korelaciji.

2) Pozitivni smer veze je kada rast (ili pad) jedne pojave prati rast (pad) druge pojave. Negativni
smer je kada jedna pojava pokazuje rast, a druga pad i obrnuto.