Košarkaski šutevi

UVOD

Vrste šuteva

Dva najčešća šuta su šut iz mesta i skok šut. Šut iz mesta se izvodi iz uspravne pozicije, gde oba stopala čvrsto stoje na podu. Ovakav šut koristi se najviše kod slobodnih bacanja. Skok-šut, pak, izvodi se prilikom skoka, najčešće u trenutku kada je šuter između skoka i pada, dakle, u trenutku mirovanja. To omogućuje daleko veći domet šuta i nadskok odbrambenog igrača koji pokušava blokirati šut. Lopta se mora ispustiti iz ruke (nije obavezno pucati, već se može i dodati) pre ponovnog dodira stopala i poda. U protivnom sude se koraci i ekipa gubi posed lopte.
Još jedan uobičajeni šut naziva se polaganje. Ovaj šut zahteva od igrača malu udaljenost između koša i samog igrača, a šut uključuje skok i lagano ispuštanje lopte od table u koš. Verzija polaganja koja ne uključuje dodir lopte s tablom naziva se finger roll. Šut koji najviše zadovoljava publiku je zakucavanje, kod kojega igrač koji ima loptu skače visoko i ispušta loptu prema dole rukom dodirujući obruč nakon što lopta uđe kroz obruč. Potpuno promašeni šut kod kojega lopta ne dira niti tablu niti obruč naziva se air ball.
Tokom vremena dolazi do razvoja i napredka kod košarkaškog šuta, odnosno šutera. Tako imamo podatak da je prva utakmica završena sa samo jednim postignutim košem, koji je postigao Vilijam Čejs sa oko sedam metara udaljenosti od koša, dok u današnjoj, savremenoj košarci, nije redak slučaj da imamo ekipe koje postižu preko 80 poena.

ŠUT IZ KRETANJA

Šut je svakako najvažniji napadački element sa loptom. Šutiranje iz kretanja kao jedan od načina šutiranja ima veoma značajno mesto. Njime zapravo i započinjemo obuku, a i u samoj igri igrači često dolaze u situaciju da šutiraju ispod samog koša. To se najčešće izvodi u kontranapadu, iz raznih prodora i u igri košarkaša koji se kreće u prostoru reketa. Ova vrsta šuta u savremenoj košarci ima veću vrednost jer se igra protiv čvrstih i agresivnih odbrana. Zbog te činjenice većina šuteva se izvodi pod faulom. Onaj napadač koji je sposoban da i u takvim okolnostima postigne koš imaće priliku da šutira dodatno slobodno bacanje. Kako na taj način mogu da se postignu tri poena, a da protivnički igrač zaradi ličnu grešku koja u daljem toku može uticati na krajnji rezultat, vrednost šutiranja na ovaj način se višestruko isplati.

Vrste šutiranja iz kretanja

Šutiranje iz kretanja izvodi se na dva načina, korišćenjem sledećih tehnika:

1. Kada je dlan iza lopte, a šaka je okrenuta ka tabli. Ovaj način šutiranja jednostavno nazivamo osnovni šut jer je položaj šaka istovetan u svim ostalim tehnikama šutiranja.
2. Kada se dlan nalazi ispod lopte. Ovaj način šutiranja nazivamo polaganje.

U početnoj obuci uči se prvo osnovni šut, dakle kada je dlan okrenut ka tabli, a tek kasnije, kroz usavršavanje, obučava se polaganje, odnosno šut kada se dlan nalazi ispod lopte.
Uobičajeno je da se svi šutevi iz kretanja izvode sa upotrebom table jer je tada šut mnogo sigurniji. U obuci mladih igrača insistiramo na šutiranju desnom rukom sa desne strane u kretanju ka košu i obrnuto, levom rukom u kretanju ka košu sa leve strane.

Oblici šutiranja iz kretanja
Šutiranje iz kretanja izvodi se:

• Iz dvokoraka,
• Iz polukoraka,
• Iz naskoka,
• Posle pivotiranja,
• Iz skoka.

Šutevi iz kretanja izvode se kada je igrač okrenut licem prema košu, a mogu se izvesti u momentu kada je igrač okrenut leđima prema košu, što znači preko glave (horog ili poluhorog).

Tehnika šutiranja iz kretanja
Kod osnovnog šuta kada su šaka i prsti postavljeni sa zadnje polovine lopte, potrebno je ruku izvući do najviše tačke, a onda u samoj završnici izvesti poklapanje lopte pokretom iz zgloba šake. Na taj način se dobija mekoća u šutu. Polaganje, kada je šaka ispod lopte, uvežbava se kao usavršavanje. Ruka se ispruža unapred prema košu. Šaka u zglobu u momentu izbačaja lopte povija se na gore, čime lopta u krajnjem kontaktu sa prstima dobija rotaciju koja sa tablom omogućava laku realizaciju.

Važni detalji na koje treba obratiti pažnju

• Lopta se drži u visini ramenog pojasa dobro zaštićena ramenom i udaljena od dosega protivničkog igrača,
• Lopta se uznosi uvis u momentu šuta,
• Čitavo telo u skoku je opruženo,
• Ruke se opružaju u vis do maksimalne tačke,
• Izbačaj je iz zgloba šake u završnici šuta (poklapanje),
• Koleno zamašne noge u skoku podiže se visoko da bi se omogućio viši skok,
• Krajnji kontakt sa loptom je vrhovima prstiju,
• U toku šuta pogled je usmeren ka tački izbačaja na tabli,
• Ravnoteža tela u momentu šuta mora biti u potpunosti očuvana,
• Naglašava se visina i brzina skoka u šutu.

Vežbe za usavršavanje šutiranja iz kretanja

Predlaže se nekoliko vežbi za usavršavanje šutiranja iz kretanja:

• Uvežbavanje šuta ispod samog koša opružanjem ruke iz mesta,
• Dvokorak izveden iz mesta sa izbačajem na zid,
• Igrač baca loptu ispred sebe na pod, hvata je na dvokorak posle odskoka i šutira na koš osnovnim šutem, a zatim tehnikom polaganja,
• Šutiranje posle vođenja,
• Šutiranje posle prijema lopte sa kratkog rastojanja i pod raznim uglovima,
• Šutiranje uz poluaktivnu odbranu (bez presecanja),
• Šutiranje uz realnu odbranu u raznim situacijama,
• Šutiranje u takmičarskim uslovima,
• Šutiranje u igri.