1
Univerzitet Sinergija Bijeljina
Seminarski rad iz predmeta: Osnovi Kriminologije
Tema: Krađa vozila
Mentor Dr Student:
Banja Luka, januar 2011. godine
2
Sadržaj:
Uvod...........................................................................................................................1
1. Krađa....................................................................................................................2
1.1. Pojam i vrste krađe.......................................................................................2
1.2. Izvori Saznanja.............................................................................................2
2. Krađa vozila.........................................................................................................3
2.1. Kriminalisticke delatnosti............................................................................4
2.2. Tok krađe.......................................................................................................5
2.3.Nabavka opreme............................................................................................6
3. Značajan porast kriminala..................................................................................7
3.1. Marke koje se kradu.....................................................................................8
3.2. Organizovane grupe i primer.......................................................................8
4. Balkan..................................................................................................................9
4.1. Situacija u Srbiji.........................................................................................10
4.2. Tri pravca....................................................................................................11
5. Zaključak............................................................................................................12
6 Literatura.............................................................................................................13
4
1.
KRAĐA
1.1. Pojam i vrste krađe.
1
Krađa je krivično delo protiv imovine i zauzuma prvo mesto po masovnosti u
strukturi evidentiranih krivičnih dela. Krivično delo krađa se sastoji u oduzimanju tuđe
pokretne imovine u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom
protivpravna imovinska korist. Radnja izvršenja sastoji se u oduzimanju, a stvar
mora biti tuđa i pokretna i mora i mora postojati namera da se njenim prisvajanjem
sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist jer, u suprotnom , neće postojati
ovo krivično delo. U krivično pravnom pogledu, pored krivičnog dela krađe, postoje i
sledeći oblici: teška krađa, i razbojnička krađa, a u nekim zakonima i sitno delo
krađe.
Krivično delo krađe vrše prigodni i profesionalni učinioci. Prigodni učinioci krađu vrše
samo u određenim prilikama ili prigodama I predstavljaju trenutno učinioca krivičnog
del, jer je krađa nije njihov stalan izvor prihoda, mada uvek postoji mogućnost da
prigodni učinioci vremenom postanu profesionalci. Profesionalnim učenje, krivična
dela krađe su zanimanje I uglavnom I izvor prihoda od kojeg žive.
1.2. Izvori saznanja
Do saznanja da je izvršeno krivično delo frađe, najčešće se dolazi prijavom
oštećenog lica, bez obzira o kojem obliku imovine se radi s’ tim da kada se radi o
privatnoj imovini, prijavu, u određenim situacijama podnosi I neko od rodbine
oštećenog. Međutim, u pojednim slučajevima očtećena pravna lica I ne znaju da je
izvršena krađa nekih stvari, sto je posledica neodgovornog I nesaveznog odnosa
prema zaštiti imovine, odnosno nepostojanja tačne evidencije sredstava I loše
organizacije poslovanja, što se odražava na obim “tamne brojke” imovinskog
kkriminaliteta.
Pored prijave oštećenih, bez obzira na oblik svojine, kao izvor saznanja da je
izvršeno krivično delo krađe, pojavljuju se I prijave građana, anonimne I
pseudonimne prijave I sredstva javnog informisanja. Praksa pokazuje da anonimne I
pseudonomne prijave najčešće podnose radnici koji su u random odnosu u
1
Mića Bošković-Aleksandar Bošković, Banja Luka, 2007 godine, str. 213
5
pojedinim privrednim I drugim asocijacijama u onim slučajevim kada to ne učine
njihovi nadležni organi, bez obzira na to da li je učinilac poznat. Ni u predhodnom
periodu ni u današnje vreme, zaštita svih postojećih oblika svojine nije na
zadovoljavajućem nivou, jer je ona dostupna mnogim licima. Koja su sklona da
njenim prisvajanjem pribave sebi protiv pravnu imovinsku korist. Svakako da bi više
pažnje trebalo posvetiti fizičko-tehničkoj zaštiti imovine u fizičkoj I stručnoj
sposobnosti lica koja neposredno rade na njenoj zaštiti.
2. Krađa vozila
Krađa motornog vozila se sastoji u oduzimanju tuđeg motornog vozila
(automobile. Kamiona, autobusa…), u nameri da se njegovim prisvajanjem sebi ili
drugom pribavi protiv pravna imovinska korist. Krivično pravo poznaje I jedno drugo
slično – “oduzimanje vozila”, kod koga se radnja izvršenja takođe sastoji u
oduzimanju, ali bez namere da se time sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska
korist, već isključivo u nameri da se oduzeto vozilo upotrebi za vožnju. Ovo drugo
delo nema veći kriminalistički značaj, ne sam ozbog benignijih namera njegovih
učinioca, već I stoga što takvi učinioci upotrebljeno vozilo po pravilu vraćaju, ili ga
ostavljaju, nakon upotrebe, pa se tada ne postavlja kao veći problem njegovo
pronalaženje. Pored toga, sa porastom upotrebe motornih vozila I vozila uopšte , te
njihovom većom dostupnošću širem krugu građana, smanjuje se I broj krivičnih dela
oduzimanja vozila, čije je činjenje ipak karakteristično za period “ početne
motorizacije” I delikvenciju maloletnika željnih dokazivanja, mada naravno ne treba ni
potcenjivati društvenu opasnost ovih krivičnih dela, naročito u situaciji kada njihovo
činjenje predstavlja uvod u vršenje krađa motornih vozila.
Krađa motornih vozila spade u teške krađe I to ili zbog načina izvršenja, kada se
vozila obijaju, ili oduzimaju na naročito drzak način, ili uz postojanja neke druge
kvalifikatorne okolnosti, a po pravilu je reč o teškim krađama, usled velike vrednosti
vozila, što predstavlja i veliki i osnovni pokretački motiv za kradljivce. Ovaj oblik
kriminaliteta je postao veoma raširen, uz dostizanje zabrinjavajućih razmera I u
meünarodnim dimenzijama i to naročito poslednjih godina, paralerno sa nastupanjem
velikih društvenih promena u nekadašnjim socijalističkim državama, koje su
