Факултет за право, безбедност и менаџмент
Константин Велики
Предмет: Кривично право
СЕМИНАРСКИ РАД
Кривична дела против брака и породице
Ментор
Студент
Проф. др Александра Јовановић
Марија Николић МБ 23-П
Ниш, 2017.
4
1. Кривична дела насиља у породици
Насиље у породици као кривично дело постоји од ступања на снагу Закона о
изменама и допунама Кривичног закона Републике Србије с почетка марта 2002.
године. До тада је заштита од насиља у породици остваривана покретањем кривичног
поступка за неко од општих кривичних дела насиља (лаке или тешке телесне повреде,
угрожавање сигурности једног или више лица, угрожавање оружјем или опасним
оруђем при тучи или свађи…). Таква заштита показала се, како сам Врховни суд
признаје, неадекватном, док су случајеви насиља у породици веома честа појава у
нашем друштву.
Закон предвиђа санкције и за повређивање или угрожавање телесног или
душевног интегритета члана породице извршено на одређени начин: употребом силе
или озбиљном претњом да ће се непосредно напасти на живот или тело. Употреба силе
је у поимању углавном неспорна. Најчешће се ради се о употреби физичке снаге према
неком лицу (при чему се повређује или угрожава његов телесни или душевни
интегритет). Са друге стране, да би претња била кривичноправно релевантна, односно
да би представљала елемент овог кривичног дела, неопходно је да буде квалификована.
То значи не било каква претња, не било каквим злом (јер се претња и дефинише као
стављање у изглед неког зла), већ тачно одређеним – прети се непосредним нападом на
живот или тело (претња убиством, телесним повређивањем…).
Претња још мора бити и озбиљна, доживљена и процењена као вероватна,
односно могућа и остварива. Озбиљност претње се цени и према начину на који се она
чини. Зло којим се прети мора бити објективно оствариво. Претња ће се, међутим,
сматрати озбиљном и када она објективно није остварива, ако је лице којем се прети
имало разлога да верује у њену остваривост. Ово је посебно важно за контекст
дуготрајног насиља у породици које често производи пост-трауматски поремећај
познат као синдром злостављане жене, стање које најједноставније речено искривљује
женину способност перцепције реалности.
Ово кривично дело врши један члан породице према другоме. Жртва мора бити
члан породице насилника. Међутим, с обзиром на то да важећи Закон о браку и
породичним односима не дефинише ко се све сматра чланом породице, остаје отворено
питање тумачења одреднице члан породице. Према мишљењу судије Врховног суда
