Krivično pravo

OPSTI POJAM KRIVICNOG DELA

Krivicno delo je ono delo koje je zakonom predvidjeno kao krivicno delo, koje je protiv-pravno I koje je skrivljeno.
Elementi:
1. Radnja – voljni telesni pokret, ili voljno telesno propustanje da se preuzme telesni pokret
a. Vrste radnje:
i. Cinjenja – komisivni delikti
ii. Necinjenja – omisivni delikti
1. prava kr.dela necinjenja
2. neprava kr.dela necinjenja (postoji garant)

iii. Izvrsenja
iv. Saucesnistva

v. Alternativno propisiana
vi. Kumulativno propisana radnja izvrsenja
b. Kada nema radnje izvrsenja?
i. Visa sila
ii. Gubitak svesti (potpuni)
iii. Refleksni pokreti

c. Posledica – proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Zahteva se nastuapnje posledice samo kod onih krivicnih dela kod kojih je to izicito propisana u zakonu.
i. Delatnosna kr.dela
ii. Posledicna kr.dela

iii. Krivicna dela povrede
1. unistenje objekta radnje
2. ostecenje objekta radnje
iv. krivicna dela ugrozavanja
1. konkretna opasnost (uvek mora da se dokaze da je nastupila)
2. apstraktna opasnost (ne mora da se dokazuje nikad i nije dozovljeno dokazivanje da do opasnosti nije moglo doci)

d. Uzrocnost – ovo pitanje se postavlja samo kod kr.dela kod kojih zakonski opis sadrzi posledicu. Kod delatnosnih kr.dela kao i kod pokusaja i kaznjivih pripremnih radnji to je irelevantno.
i. Teorija adekvatne uzrocnosti
ii. Teorija jednakosti uslova (conditio sine qua non)
1. plus se razmatra da li se ceo dogadjaj mogao svesti na jednu licnost