Krivično pravo

POJAM I PREDMET KRIVIČNOG PRAVA

• Krivično pravo je sistem pravnih propisa kojima se određuju KRIVIČNA DELA i KRIVIČNE SANKCIJE, kao i USLOVI pod kojima se iste primenjuju prema učiniocima tih dela.
• Zakon u kome su sistematizovane krivično pravne norme našeg zakonodavstva naziva se KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE.
• Jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon.
• Osnovno načelo – NAČELO ZAKONITOSTI:

Nema krivičnog dela niti kazne bez zakona.
Član 1. KZ – Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

• GRANICE krivičnopravne prinude:

Osnov i granice krivičnopravne prinude
Član 3. KZ – Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.

Predmeti proučavanja krivično pravne nauke su:

• krivično delo i
• kazna
• činilac KD.

IZVORI KRIVIČNOG PRAVA
• Glavna podela izvora KP:
MEĐUNARODNI IZVORI:

1. Bilateralni – dvostrani ugovori
2. Multilateralni – višestrani ugovori

NACIONALNI IZVORI:

1. Ustav
2. Zakon
3. Podzakonski propisi
4. Sudska praksa
5. Teorija krivičnog prava

TUMAČENjE U KRIVIČNOM PRAVU
Tumačenje predstavlja određivanje preciznog, tačnog i pravog smisla krivičnopravne odredbe u konkretnom slučaju.

VRSTE TUMAČENjA: s obzirom na subjekte:

1. Autentično
2. Sudsko
3. Doktrinarno (naučno)

prema načinu tumačenja:

1. Jezičko (gramatičko)
2. Sistematsko
3. Logičko
4. Komparativno (uporedno)
5. Istorijsko

 
ANALOGIJA U KRIVIČNOM PRAVU
Analogija u KP ima dva domena primene:

• kao način stvaranja prava
• kao metod tumačenja zakona.

Stvaranje prava putem analogije u oblasti krivičnog prava nije dozvoljeno. Čak i kada postoje zakonske praznine, zbog grube greške zakonodavca, nije ih dozvoljeno popunjavati, jer u krivičnom pravu važi načelo zakonitosti.

Tumačenje zakona putem analogije je dozvoljeno i predstavlja jednu vrstu logičkog tumačenja – od sličnog ka sličnom.

VREMENSKO I PROSTORNO VAŽENjE KP

PRAVILA VREMENSKOG VAŽENjA KP: Krivični zakoni stupaju na snagu po pravilu osmog dana po objavljivanju, mada je taj period često duži (i po nekoliko meseci) zbog upoznavanja građana i pravosudnih organa sa njihovom sadržinom. Za svako KD se sudi po zakonu koji je važio u vreme njegovog izvršenja.

IZUZETAK: ukoliko je noviji zakon blaži za učinioca, on će se primeniti, a ne zakon koji je važio u vreme izvršenja KD – retroaktivna primena zakonskih odredbi.