УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СЕДИМЕНТОЛОГИЈЕ
ЛЕДНИЧКИ ДЕПОЗИЦИОНИ СИСТЕМИ
Професор: Студент:
др Виолета Гајић Андреј Марковић G11/17
Београд, децембар, 2020. године
2
У њима се наставља са професионализацијом, развијају се нове методе испитивања и
математичке обраде података и генерално се повећава интересовање за ову област. Пета
етапа траје од 1950. године, па практично до данас и њена главна карактеристика је да се
издају обимни радови који се тичу одређене врсте седиментних стена (карбонатних,
седиментних руда гвожђа, кластичних...). Такође, важна је појава првих уџбеника из
седиментологије, који се све више специјализују по областима проучавања.
Седиментологија се базира на детаљном испитивању материјалног састава седиментних
стена и на основу тога анализира генетске и фацијалне особине стена и проучава
формације као најкрупније природне заједнице стена у земљиној кори. Дакле, процес
седиментолошких истраживања тече градацијски
од простих ка све сложенијим
категоријама. Највише се ослања на друге гране геолошке науке, најпре на петрологију
седиментних стена, стратиграфију, економску и историјску геологију, али повезана је и са
осталим наукама, хемијом, биологијом, физиком, геоморфологијом, климатологијом,
океанографијом и др. Може се проучавати као наука сама за себе, али може и као
примењена наука када је реч о анализирању услова животне средине и откривању и
експлоатацији природних ресурса. Осим тога, постоји велики значај проучавања
седиментних стена. За почетак, највећи део светских залиха нафте и природног гаса је
нађена у овој врсти стена. Даље, многе природне минералне сировине (злато, сребро,
бакар, уранијум...) се исто тако налазе у седиментним стенама, а слично важи и за
подземне воде. На крају, записи о климатској прошлости планете се практично једино
проналазе у седиментним стенама, а у њима су очувани и фосилни записи, на основу којих
се утврђује и доказује биолошка еволуција.
Седиментне средине и депозициони системи
Седиментна средина је део површине Земље који се по својим особинама разликује од
суседних простора. Разлике могу да буду вишеструке, од рељефа, геолошке грађе, флоре и
фауне до дубине, температуре и система струјања (када су у питању водене средине).
Њени главни елементи су: геометрија, материјал, енергија и органски свет, а деле се на
ерозионе, равнотежне и депозиционе. Депозиционе седиментне средине су једине средине
у којима седименти настају, представљајући седиментне фације.
