Lokacija objekata uslužnih delatnosti

UVOD

U vremenu u kojem su pobeda konkurencije i zadovoljstvo klijenata na prvommestu, kako u hotelijerstvu tako i u ostalim granama turizma i ugostiteljstva, smatra se da je odvelike važnosti za razumevanje suštinskog načina funkcionisanja tržišne borbe poznavanjenačina na koji posluju i kojim se principima vode pri tom poslovanju najuspešniji objekti uslužnih delatnosti. Pojam uslužni program upotrebljava se, ne samo da ukase na uslužni karakter preduzeća,već i na širinu aktivnosti u formiranju tog ključnog instrumenta poslovne politike sa stanovišta izabranih ciljeva preduzeća.
Ugostiteljska delatnost podrazumevauslugu smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka, kao i pripremanja i dostavljanja hrane korisnicima za potrošnju na drugom mestu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast turizma.Ugostiteljska delatnost se može realizovati u ugostiteljskom objektu, van ugostiteljskog objekta i u pokretnom ugostiteljskom objektu.
Ugostiteljski objekat je funkcionalno povezan, posebno uređen i opremljen prostor koji ispunjava propisane minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za pružanje ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast turizma.
Usluge smeštaja se mogu pružati na sledeće načine: pružanjem usluga smeštaja u prostoriji i pružanjem usluga smeštaja na otvorenom. Usluge ishrane i pića se mogu pružati na sledeće načine:
1) usluživanjem u prostoriji i usluživanjem na otvorenom prostoru;
2) usluživanjem na ugostiteljski način i usluživanjem preko pulta ili šaltera;
3) samousluživanjem.
1. KATEGORIZACIJA HOTELSKIH I DRUGIH OBJEKATA

Kada se investitor suoči sa odabirom izbora kategorije objekta, to je po značaju ravno i izboru njegove vrste. Odlučujući se za vrstu, praktično istovremeno se donosi i odluka o kategoriji hotela ili restorana, bez obzira da li je u pitanju izgradnja, rekonstrukcija, kupovina ili neki od ugovornih oblika uključivanja novih objekata u poslovni sistem preduzeća (franšiza, ugovor o menadžmentu i sl.). Ako investitoruvažava tržišne kriterijume, onda je ujedinjavanje vrste ikategorije objekta logična i ispravna odluka u odgovarajućem i adekvatnomizboru. Pri donošenju ovakvih vrsta odluka, neophodnoje upoznavanje sa svim ključnim i pitanjima i normativnim rešenjima u pogledu kategorizacije hotelskih objekata u zemlji u kojoj se posluje, kao i sa neophodnim zakonskim aktima, kako se ne bi susreo sa problemima pri realizaciji investicije.

2. POJAM, TIPOVI I VRSTE UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

Reč hotelima etimološko značenjeod francuske reči hotel, prema hote (gost) koja je nastala odfrancuske reči hospes (gost, gostoprimac).Dakle, reč hotel koji se koristi u gotovo svim delovima Sveta, potiče iz Francuske, od krajaosamnaestog veka. Naravno,to ne znači da je tek tada izgrađen prvi hotel u Francuskoj.Međunajranije hotele u Francuskoj ubraja se hotel „Couronne“, koji je osnovan još 1345.godine uRouenu. Kako je srušen prilikom bombardovanja 1944.godine, od prvobitne zgrade još postoji podrum, a hotel je rekonstruisan i obnovljen nakon bombardovanja. Razvoj hotela i drugih smeštajnih objekata usko je povezan sa razvitkom putovanja i prevoznih srestava. U srednjem veku, na glavnim trgovačkim putevima građene su gostionice sa sobama za putnike i stajamaza stoku i kočijaše. U gradovima hospiciji (prenoćišta), a u Persiji i Turskoj karavansariji ihanovi. U nameri da se što više istakne značenje hotela i njihova namena, izvršena je podelana pojedinetipove. Razlikuju se tri osnovna tipa hotela:
– garni – ovaj tip pruža usluge doručka i smeštaja. Nalazi se najčešćeu gradovima, aretko u turističkim mestima.
– prolazni / tranzitni hotel; služi za kraće zadržavanje gostiju na proputovanju.Izgrađuje se u blizini železničkih stanica, luka ili u trgovinskom delu grada. Pružausluge smeštaja, ishrane i točenja pića. U okviru hotela, u prizemlju otvaraju se nekolikoprodavnica različitog tipa.