S obzirom da je kod nas u Srbiji, a takođe u još nekim zemljama, do nedavno bilo zastupljeno najčešće
zavarivanje u CO2 gasu ovo zavarivanje se još uvek često žargonski zove „CO2 zavarivanje“, pa čak i u
situacijama kada se uopšte ne koristi CO2 npr pri zavarivanju aluminijuma kada se koristi čist argon
Oprema i za MIG i za MAG je ista, jedino se menja gas koji se priključuje na aparat.

Specifičnost procesa je da je poluautomatski (bolje rečeno delom manuelni a delom automatski), tj. žica
se dodaje automatski, još su neki parametri automatski kontrolisani, a zavarivač kontroliše drugi deo
parametara pre svega vođenje pištolja.

Slika 1. Šema procesa MIG/MAG zavarivanja

1.1. OPŠTI KONCEPT MIG/MAG ZAVARIVANJA

Komplet za MIG/MAG zavarivanje se sastoji od:



aparata tj. izvora struje (i to takozvane CV struje),



dodavač koji gura žicu (dodavač može biti odvojen od izvora a može sa njim biti u jednom
kućištu),



boca sa gasom i reducir ventilom i crevom od reducir ventila do aparata,



pištolj za zavarivanje sa polikablom (u polikablu se nalazi bužir kroz koji ide žice, provodnik za
struju i crevo za dovod gasa). Pritiskom na okidač na pištolju, dešava se da izlazi žica pod
naponom i istovremeno gas,



Klješta za masu sa kablom za masu,



Kabl za struju sa utikačem.

Slika 2. Prikaz promene amperaže u zavisnosti od dužine luka nagiba luka tj. Statičke električne

karakteristike izbora struje

Vidi se sa slike da je karakteristika REL/TIG aparata tzv „vertikalna/padajuća“ tj „sa konstatnom
amperažom“ (tj REL/TIG aparati se i zovu CC aparati ili CC izvori struje (CC = constant current)).

Konkretno to znači da kada REL/TIG zavarivač radi i održava neki nazovi pravilan luk (na slici označen
sa tačkom (1) tj luk sa pravilnom dužinom a onda mahinalno malo skrati luk recimo nenamerno jačim
guranjem elektrode tokom vođenja ili zbog drhtanja ruke (tačka 3) vidi se da je amperaža ostala maltene
ista (tj kod nekih aparata kojima je statička karakteristika bukvalno vertikalna, amperaža ostaje baš ista, a
kod ove krive sa slike koja je „strma“, amperaža je blago povećana za prilično veliko skraćenje luka.

inčima u minuti (ipm). Kada podesite neku brzinu žice imate jednu amperažu. Kada smanjite brzinu žice
smanjuje se amperaža. Kada povećate brzinu žice povećava se amperaža. Zavisnost amperaže od brzine
žice zavisi od konstrukcije aparata ali je uglavnom u jednom delu linearna. Razlog za ovaj fenomen (veća
brzina žice = veća amperaža i obrnuto) je već opisana. Zamislite da, umesto da zavarivač mahinalno
gurne pištolj ka predmetu i smanji luk, da zavarivač održava isti luk ali mu neko povećava brzinu na
aparatu. Pošto je MIG/MAG aparat tvrdoglava CV mašina, tj sam u delićima sekunde samo-reguliše
dužinu luka i to ne dozvoljava nikome drugome, on sam poveća struju da bi sagoreo onaj višak žice i
vratio dužinu luka na originalnu podešenu na aparatu. To isto, ako zavarivač održava istu dužinu luka a
neko mu smanji brzinu žice, desiće se da aparat sam smanji amperažu da bi se žica sporije topila i da se
luk vrati na podešenu dužinu.

Generalizujmo prepust žice pomocu Omovog zakona:

U=R x I

(napon je jednako otpornost puta amperaža).

tj pošto je U = const (jer je podešeno na aparatu)

amperaža = const / R

Otpornost je iz fizike : R = r x (L/S)

r = specifična omska otpornost konkretnog metala žice,

L = dužina prepusta žice,

S = poprečni presek žice = (d2 x π)/4, (d = prečnik žice).

Na kraju je amperaža =

(const x S) / (r x L)

Iz ove formule sledi da je amperaža manja kada je L (prepust žice) veći i da je amperaža veća kada je
prepust kraći.

Imajući u vidu do sada generalizovane uticajne parametre, možemo reći da povećanjem brzine žice a
istovremenim povećanjem prepusta u jednom momentu možemo postići fenomen da ne postižemo ništa, tj
amperaža ostaje ista, jer jesmo je povećali amperažu većom brzinom žice ali smo je smanjili većim
prepustom. Generalizujmo prečnik žice.

Iz formule:

R = r x (L/S) = r x (4 x L) / (d2 x π)

sledi da je otpornost žice veća kada je prečnik manji i

obrnuto. Prema

I = const / R

, i amperaža će biti manja kada je prečnik manji tj amperaža će biti veća

kada je prečnik žice veći pri istom izabaranom podeoku brzine žice. Ili bolje pojašnjeno, kod REL aparata
kada podesite npr 100A, tih 100 A će biti isto bez obzira da li u klješta stavite 2.5 mm, 3.2 mm ili neki
drugi prečnik elektrode. Znači bez obzira koji prečnik elektrode stavite, kroz nju će proticati ista
amperaža koju ste podesili na aparatu. A ovde, kod MIG/MAG-a, ako npr podesite brzinu žice na 5
m/min, za crni čelik, amperaža će (grubo procenjeno) za žicu 0.8 biti 70A, za 1.0 mm će biti 110A, za 1.2
mm će biti 200A, a za 1.6 mm će biti 320 A.

2.2. VOLTAŽA