Makroekonomija

UVOD
Makroekonomija je ekonomska disciplina koja proučava pojave na nivou ekonomije u celini, na nacionalnom, a danas i na međunarodnom nivou. Makroekonomija se bavi inflacijom, nezaposlenošću i privrednim rastom. Zbog različitih shvatanja ovih pojmova vremenom su se razvijale makroekonomske škole koje su dale značajne teorije o istim.

Postoji sedam najvažnijih makroekonomskih škola, a to su:

1. Kejnzijanska
2. Monetaristička
3. Nova klasična makroekonomija br. 1
4. Nova klasična makroekonomija br. 2
5. Novi kejnzijanci
6. Novi austrijanci
7. Postkejnzijanci

Tema ovog seminarskog rada obuhvata shvatanja dve najbitnije makroekonomske škole, a to su Kejnzijanizam i Monetarizam. Obe škole su drugačije definisale inflaciju, nezaposlenost i privredni rast. Kenzijanci su se zalagali za primenu mera fiskalne politike i učešće države, dok su monetaristi smatrali da prednost treba dati tržištu. I monetaristi i kejnzijanci su dali značajan doprinos današnjoj međunarodnoj ekonomiji i upravo zbog toga je veoma bitno detaljnije proučiti njihova shvatanja.

Kejnzijanizam
Razvijanje Kejnzijanizma
Ova škola je, škola makroekonomske misli, koja se bavi razmatranjem tražnje makroekonomskih politika prvenstveno fiskalnim politikama koje deluju preko multiplikatora-radi smanjenja nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta. Najpoznatiji predstavnik kejnzijanizma je Džon Majnard Kejns koji se smatra jednim od najbitnijih ekonomista svih vremena. Njegovo najznačajnije delo je Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca. Smatra se biblijom kejzijanizma.Tim delom je ustanovljena makroekonomija kao disciplina. On je smatrao da je potrebno uvesti državu u sve ekonomske probleme, kao i da treba podsticati tražnju i ujednačiti dohodke. Kejns je takodje odbijao Sejov zakon tržišta.

Tri su veoma bitna važna Kejnsova doprinosa:

1. Ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline
2. Kvantifikacija makroekonomskih državnih bilansla
3. Obnavljanje poverenja u kapitalistički tržišni sistem, naspram totalitarnih režima.

Kejnzijanska ekonomija

Ključne odrednice kejnzijanske ekonomije su sledeće:

1. Privreda je u osnovi nestabilna i iložena nepravilnim šokovima koji proističu iz promena granične efikasnosti investicija
2. Privredi će ako je prepustena sama sebi trebati više vremena da se vrati u stanje pune zaposlenosti
3. Agregatni nivo dohotka i zaposlenosti je odredjen nivoom agregatne tražnje
4. Državna politika treba da prvenstvo ustupi fiskalnoj politici jer je ona direktnija, efikasnija i daje brže i bolje efekte

Kejnsov sistem počiva na opštem slučaju rigidnosti dve najvažnije faktorske cene:

1. Nadnica
2. Kamata

Kejns nastoji da na najbolji način opise kako nadnice i kamate menjaju svoju prirodu i postaju rigidne. Nadnice vise nisu nezavisne na tržištu rada, već su kao efektivna tražnja u funkciji dohotka, a kamata nije produkt, sučeljavanja ponude i tražnje na tržištu kapitala, već je kao preferencija likvidnosti, premija za odricanje od najlikvidnijeg oblika imovine – gotovine u uslovima neizvesnosti