Mala, srednja i velika preduzeca

Uvod
Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljna niti presudna samo velika preduzeca. U većini industriskih grana , pa i u privredi, kao celini nailazi se na kombinaciju velicina preduzeća. Postoje različiti kriterijumi i pristupi u razvrstavanju preduzeća, ali postoje oni koji su načelno prihvaćeni u većini zemalja. Naime reč je sledećim kriterijumima:
– prema broju zaposlenih
– godisnjim prihodima
-ukupnoj imovini
– deoničarskom kapitalu.
U teoriji, privrednoj praksi i zakonodavstvu odomaćila se podela na mala, srednja i velika. Budući da je predmet našeg interesovanja preduzetništvo koje se vezuje za mala preduzeća, u nastavku govorićemo pre svega o njima.
Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala isrednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. I obezbenuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno dve trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU.Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo.Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta.

U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.

Mala i srednja preduzeća – Nastanak

Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog veka,
saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost.
Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se pre 4000 godina. Možemo reći da je malo
preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi,
Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestano razvijali mala preduzeća.
Proizvodi i usluge tadašnjih preduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav
način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100.
godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji štite potrošače i male preduzetnike, posebno od prevare. O ulozi, značaju i funkcionisanju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog veka.
Mala preduzeća

Mala preduzeća postoje u skoro svim privrednim oblastima.Ova preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća. Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima.Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzeća.
Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta