Medjunarodna zaštita ljudskih prava

STA SU LJUDSKA PRAVA?
Ljudska prava imaju necionalni karakter » potpunu medjunarodnu zaštitu. LAW-pojam objektivnog prava / RIGHT-pojam subjektivnog prava » ne treba ih poistovecivati. Nije svako pravo ljudsko pravo.Postoji pojam objektivnog prava tj.skupa pravila po kojima se ljudi imaju vladati,stvorenog od nadležnog zakonodavca i poduprtog autoritetom države ili medjunarodne zajednice i sankcijama zbog kršenja prava koje država i medjunarodne organizacije mogu nametati.Za objektivno pravo u nekim jezicima postoji posebni izraz (engl. Lav) ,kojim se ono odvaja od subjektivnih prava,koja imaju subjekti prava,fizička i pravna lica(engl.right).U našem jeziku ovo razlikovanje ne postoji.Ne govori se o subjektivnim pravima države,jer je ona suverena,pa ima sva prava koja sebi odredi u okviru medjunarodnog poretka.
Subjektivna prava počivaju na normi objektivnog prava koja im ta prava daje i zajamčuje.Ustavi i zakoni jedne države uspostavljaju neka prava,kao sto je na primer pravo na učešće u izborima.Medjutim u drugoj državi ,čije je zakonodavstvo drukčije,takvih prava može i ne biti.Druga subjektivna prava stiču se ispunjavanjem uslova koje pravo svake države propisuje(npr.ko stupi u brak,ima prava koja iz braka proističu).
Subjektivna prava stečena pod uslovima koje propisuje pravni poredak mogu se razvrstati na razne načine,ali im je jedno zajedničko:ona potiču od države,od njenog ustavodavca i zakonodavca,zavise4 od njene volje.Država slobodno odredjuje uslove pod kojima se subjektivna prava stiču ili gube.Naravno,njena sloboda ograničena je društvenim i političkim okolnostima pod kojima se pravne norme usvajaju.
Ljudska prava se stiču(niko nam ih ne daje)»njih posedujemo,a pravnim aktima se ta prava verifikuju.
Ako su sva prava koja čovek ima subjektivna prava ove vrste,onda je on u potpunoj zavisnosti od države kojoj je potčinjen.Ona njega u krajnjoj liniji može potpuno obespraviti.Čak i ako to ne dovede do nesnosnog života,bede i patnje,njegova autonomija i dostojanstvo su time prekinuti,jer ostaje samo podanik.Država može biti “dobra”,imati pametne zakone i pravičnog vladara i upravu,ali to ne utiče na suštinu čovekovog položaja.
DEF.LJUDSKIH PRAVA»Svodjenje svih čovekovih prava na ona ko9ja mu podari država ne zadovoljava neke osnovne moralne obzire i poriče osnovne ljudske kvalitete.Ono je u neskladu sa ljudskom slobodom i jednakošću.Zato se medju subjektivnim pravima izdvajaju ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji,već ih ljudsko biće ima samim tim što je ljudsko biće,dakle,nezavisno od države i bez države.Ova prava nazivaju se ljudskim pravima.
Ljudska prava,prema tome,nisu pozitivnopravnog već moralnog porekla.Ona potiču iz normativnog poretka koji je iznad države i država ih mora poštovati bez obzira da li je na to izričito pristala.
Obelezja ljudskih prava:
1)Prvo,zato što pripadaju svim ljudima bez razlike,njihov broj je manji od sume svih mogućih subjektivnih i moralnih prava u svakoj datoj državi u svakom datom trenutku.Drugim rečima,ljudska prava su zasnovana na vrednosti koja se priznaje svakom čoveku ili ženi,a ne na drugim osobinama,uključujući tu injihove zasluge.Ovo podrazumeva i mogućnost da čovek zbog svog ponašanja bude i kažnjen privremenim gubljenjem ili ograničavanjem nekih ljudskih prava,sto je opet posledica njegovog izbora(ne-zasluge),a ne toga što je on biće manje vrednosti.Neko ko je zaslužio kaznu time ne gubi vrednost ljudskog bića i ne isključuje se iz ljudskog roda.
2)Drugo,nisu sva moralna prava koja pripadaju svakoj osobi lj.prava. LJ.prava su špolitička jer se ostvaruju u državi i odnose na državu.Čovek ima mnogo moralnih prava prema drugim ljudima:medjutim,ako drugi ne poštuju ta prava doživeće možda moralne sankcije,ali se ne smatra da je država dužna da mu pomogne da ih ostvari.