Menadžment znanja i intelektualni kapital

Menadžment znanja je nešto više od pukog prikupljanja informacija i njihovog ubacivanja u kompjutersku bazu podataka ili na WEB stranicu. Pravilan menadžment znanja omogućuje pojedincima, na svim nivoima organizacije, pristup informacijama koje su im potrebne za obavljanje njihovih zadataka dajući doprinos ispunjenju sveukupnih ciljeva organizacije.

Menadžment znanja opisuje se kao najefektivnije korišćenje intelektualnog kapitala nekog posla. On uključuje povezivanje mozgova odgovarajućih ljudi kako bi razmena, rezonovanje i zajedničko delovanje postali gotovo instinktivni i deo svakodnevnog rada. Menadžment znanja se vezuje za tzv. organizacije koje uče. Prema Davidu Garwinu /2, s.67/ takva organizacija je uvežbana za stvaranje, prikupljanje i transfer znanja i modifikovanje svog ponašanja kako bi došla do odredjenog znanja i vizije. Gotovo sve kompanije na njima svojstven način koriste mendžment znanja. U informacionom sistemu zasnovanom na papirologiji znanje se usmerava kroz podsetnike, sastanke i projekte. Znanje se prenosi putem lične komunikacije, telefonskim razgovorima ili na sastancima. Vrednosti znanja i know-how-a stvaraju se kroz ove procese i usmeravaju se u obliku različitih izveštaja. Oni potom postaju deo znanja kompanije.

Menadžment znanja je strateška primena kolektivnog znanja kompanije i know-how-a za stvaranje profita i pove}nja udela na tržištu. Imovina ili vrednost znanja (ideje, koncepti, know-how) stvaraju se kompjuterizovanim prikupljanjem, čuvanjem, podelom i usmeravanjem korporativnog znanja. Napredne tehnologije omogućuju istraživanje korporativne svesti radi stvaranja novih proizvoda zasnovanih na znanju. Ukoliko se znanje upotrebljava na pametan i strateški način onda donosi čiste profite.