Metoda duzi

Nešto o matematičkom modelovanju:

Pojam ,,model’’potiče od latinske reči ,,modulus’’ što znači ,,mera’’. Reč model, danas ima više značenja, u zavisnosti od oblasti na koju se odnosi, i može da znači obrazac, uzor, šablon, kopiju, operaciju, relaciju, algoritam…
Pod modelom treba razumeti pojednostavljujući prikaz jedne komplikovane strukture i njene funkcionalne veze.
Matematičko modelovanje je misaono-teorijska delatnost izgradnje logičkih i matematičkih sistema, kao teorijskih modela određenih objektivnih sistema.
Matematičko modelovanje je takođe izgradnja ovim teorijskim modelima odgovarajućih praktično – realnih analogona, tj. realnih modela raznih vrsta.
Osnovna uloga modela je da zameni predmet istraživanja na osnovu koga je projektovan i da daje nove informacije o njemu. Razlikujemo dve osnovne vrste modela:

•      Materijalni, i
•      Apstraktni.

Najznačajnija etapa procesa stvaranja modela je izbor, odnosno definisanje modela (pojam, formule, relacije) i određivanje uslova pod kojima se primenjuje. U daljem procesu, izučava se i ispituje model, tj. pristupa se njegovom rešavanju.
Sa stanovišta racionalizacije nastavnog procesa značaj matematičkog modelovanja je neosporan. Učenici koji su ovladali određenim modelima znatno lakše i brže usvajaju nova znanja, jednostavnije se snalaze u problemskim situacijama, sigurniji su prilikom davanja odgovora i znatno su motivisaniji za rad.
Neki od modela matematičkog modelovanja mogu biti:

•     Modeli jednačina,
•     Modeli nejednačina,
•     Modeli osnovnih računarskih operacija,
•     Modeli problema merenja, vaganja, presipanja,
•     Geometrijski modeli rešavanja problema…

Neki od navedenih modela mogu se projektovati i rešavati na različite načine, uz pomoć različitih metoda. Svaki matematički zadatak se, iz jezičke, prevodi u matematiču formu, izražava matematičkom simbolikom i rešava primenom matematičkih operacija. Isti model se može koristiti u rešavanju različiti modeli.