Логичке функције се у пракси обично реализују свођењем на две стандардне форме: збир
производа, или производ збирова. Пошто је при реализацији функција пожељно користити
минималан могући број логичких кола, јавља се потреба за њиховим упрошћавањем
(минимизацијом).

У пројектовању комбинационих мрежа један од битних задатака је минимизација лoгичких
функција којима је описана комбинациона мрежа. У општем случају задатак минимизације
логичких функција се своди на одређивање логичке функције са минималним бројем
суперпозиција унутар једног функционално потпуног система.

Инжењерски гледано, циљ је свести количину употребљених логичких кола на минимум, а
да излазна функција буде очувана. Обрадићемо три основна приступа која се користе за
минимизирање логичких функција. Први приступ користи постулате и друге резултате да
би редуковао форму израза алгебарским путем. Други приступ, назван метода Карноових
мапа, је визуелни и дијаграмски, а користи мапу за цртање функција. На самој мапи
(цртежу) групишу се минтермови који се могу комбиновати како би се формирао члан
типа производ кога је лако идентификовати. Овај приступ је у пракси ограничен на
функције са 6 или мање променљивих. Код треће технике, назване Квин-Меккласки број
променљивих у функцији може бити произвољан.

Због непостојања довољно ефикасних решења тако постављеног задатка решење се тражи
у минимизацији (тражењу минималних форми) логичке функције унутар конкретног
функционално потпуног система. Најчешће је то систем који образује коњукција,
дисјункција и негација.

Негација (НЕ) Коњункција (И) Дисјункција (ИЛИ).

2.3 Табеларна метода

Табеларна метода минимизације логичких функција, представља потпуно формализоване
процедуре које из корака укорак доводе до јединичног резултата. Захваљујући томе ове
методе су веома погодне за програмску имплементацију. За илустрацију ових метода
приказаће се метода Quin-Mc Cluskey.