Moderne Olimpijske igre

Veliki broj humanista bio je inspirisan grčkom kulturom i značajem antičkih Olimpijskih igara. Međutim, u njihovo vreme nisu se stekli odgovarajući uslovi za njihovo obnavljanje, To se desilo tek sa jačanjem sloja buržoazije uz prateći efekat nagomilavanja finansijskog kapitala. Bila je različitih pokušaja obnavljanja igara. Nosioci ovih ideja bili su istaknuti pedagozi devetnaestog veka.
Prvi među njima bio je Jan Amos Komenski koji je organizovao školska takmičenja koja su predstavljala prve sportske svečanosti za đake i njihove roditelje. Na njima je prvi put bila promovisana olimpijska ideja „Važno je učestvovati“.
Drugi pokušaj zapažen je kod Guts Mutsa, koji je ukazao na istorijski značaj Olimpijskih igara i značaj olimpijskog duha.
U Skandinavskim zemljama vršeni su takođe ozbiljni pokušaji obnavljanja antičkih igara, Tako je u Švedskoj 1833. godine formiran Olimpijski komitet koji je u Skaniji organizovao „Skandinavske olimpijske igre“. Zasluga za organizovanje ovih igara pripada Gustavu Šartau profesoru Ludskog univerziteta.
Pokušaji obnavljanja igara bilo je i kod Grka, koji su hteli da povežu svoju novu istoriju sa istorijom svojih predaka. Prvo veće takmičenje organizovali su 1832. godine povodom dolaska novog kralja Otona. Takmičenje je održano na Panatinejskom stadionu pored Atine.
Pokušaj obnavljanja igara zabeležen je i u Engleskoj. U gradu Vanloku od 1849. godine održavani su „Olimpijski festivali“. Pretpostavlja se da je ovim festivalima 1891. godine prisustvovao i sam Pjer de Kuberten.