Monetarne i javne finansije

Monetarne i javne finansije

1. OSNOVE  I PRIRODA FINANSIJA
Finansije u punom obliku  nastaju u osnovi pojavom i razvojem robne proizvodnje, odnosno postojanjem novca kao opšteg ekvivalenta. Početak i kraj procesa reprodukcije je novac, odnosno novčani oblik vrednosti sredstava reprodukcije. Novac se javlja ne samo kao čisto finansijski fenomen, već i kao sasvim određeni društveni odnos. Sve dok postoji novac i novčani oblik vrednosti-imaćemo finansije i finansijske odnose. Priroda finansija je, dakle novčana, odnosno monetarna. Bez novca i novčanih odnosa u stvaranju i raspodeli nacionalnog dohotka-nema ni finansija. To znači da će finansije kao naučna disciplina postojati sve dotle dok budu postojali robna proizvodnja, zakon vrednosti i novac kao posebna ekonomska kategorija. Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve novčane odnosno finansijske odnose, pošto u sebe uključuju tri najuže povezana područja.

• monetarna finansije ( novac, kredit, banke, berze)
• javne i društvene finasije ( prikupljanje i trošenje društvenih sredstava za finanasiranje javnih potreba u društvu)
• međunarodne finanasije ( kao poseban deo, mada ga neki autori svrstavaju u monetarne finansije )

Danas su sva tri dela integrisana u jednu jedinstvenu novčanu disciplinu-nauku o finansijama. Prema tome finansije kao naučna disciplina bave se svim pitanjima koja su vezana za probleme  novca, za njegovo stvaranje, tokove, poništavanje, brojna i složena delovanja u privredi, tokove dohotka uopšte, a pre svega, za njegovu raspodelu, preraspodelu, oblike, instrumente i subjekte njegovog trošenja, te brojna i složena delovanja u savremenoj privredi. Jedan deo novčanih tokova odvija se unutar sektora privrednih preduzeća, a drugi oblik kružnog kretanja odvija se u privredi kao celini. Novčana sredstva napuštaju sektor privednih preduzeća prilikom raspodele dohotka i odlivaju se u sektor stanovništva, banaka i države, odnosno u inostranstvo. Pošto ovi sektori dobijena novčana sredstva troše za kupovinu roba ili usluga, u prvom sektoru, to se novčani dohodak, preliven u njih, ponovo vraća u sektor privrednih subjekata. Time se završava jedan ciklus kružnog kretanja dohodaka u privredi.

 
2. POJAM I PREDMET JAVNIH FINANSIJA
Javne finasije bave se izučavanjem nastanka i razvoja javnih potreba, upravljanjem javnim potrebama i njihovim finasiranjem. Finansiranje javnih potreba obuhvata:javne rashode, javne prihode, budžet, finansijke odnose između različitih nivoa državne zajednice, finansijsku politiku koja obuhvata alokativnu-distributivnu i stabilizacionu ulogu javnih finasija.
Izraz finansije potiče od latinske reči finis, koja znači granica, kraj, svršetak. Finansije su nastale pojavom robne proizvodnje i robno-novčanih odnosa.
Finansije u širem smislu obuhvataju ukupne finansije u državi za finansiranje potreba tržišnog i javnog sektora. One čine novčano izraženi bruto domaći proizvod (BDP) Jedan deo ukupnih finansija ostaje u privredi, u tržišnom sektoru i koristi se za finansiranje  privrede i stanovništva u tržišnim uslovima privređivanja. Drugi deo koristi se za finansiranje javnih potreba.
Finansije u užem smislu označavaju i posebnu nauku ( nauku o finansijama, finansijsku teoriju) koja izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa prikupljnajem, raspodelom, trošenjem i upravljanjem novčanim sredstvima radi zadovoljavanja opštih i zajedničkih društvenih potreba. Za ove finansije koristi se i naziv javne finansije i finansije u užem smislu.