Motivacija zaposlenih u korporativnoj bezbednosti

 
Uvod

Većinu menadžera i istraživača, pa i u oblasti kriminalističko-bezbednosnih pojava, oduvek je zanimalo odgovor na jednostavno pitanje: šta je to što pokreće ljudsku aktivnost u izvršavanju ili u ne izvršavanju svojih svakodnevnih obaveza ? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: ljudsku aktivnost pokreće motivacija ili motivi, usmeravaju je u određenom pravcu i održavaju je sve dok se ne dođe do postavljenog cilja.
Ovo saznanje, odnosno otkrivanje ovog odgovora, veoma mnogo je značilo menadžerima koji bi sada trebali da bolje motivišu ljude kojima upravljaju u organizacijama i to u procesu ostvarivanja kako individualnih tako i organizacionih ciljeva. Da bi se uspešno objasnio mehanizam, tj. proces motivacije potrebno je razjasniti i razumeti teorije motivacije: teorije sadržaja motivacije i teorije procesa motivacije.

Pojam motivacije

Svaka organizacija ima svoje ciljeve, bilo strategijske, taktičke ili operativne ostvaruje tako što zaposleni (uključujući i menadžere) ostvaruju svoje radne učinke. Ostvarivanje radnih učinaka zaposlenih je ustvari, rezultat povezivanja i dopunjavanja tri ključna faktora:
– Sposobnost zaposlenih da ostvaruju radni učinak,
– Šanse ili prilike zaposlenih da ostvare radni učinak i,
– Volja ili motivacija zaposlenih da ostvare radni učinak.
Prvi faktor – sposobnost zaposlenih da ostvare radne učinke postiže se njihovim obrazovanjem i obukom na radnom mestu. Obrazovanje zaposlenih, kao kandidate za prijem u radni odnos, uticao je na sam izbor i prijem na određeno radno mesto.
Drugi faktor – priliku ili šansu da zaposleni ostvare radni učinak omogućava organizacija u kojoj su ljudi zaposleni, odnosno organizaciona struktura samog preduzeća.
Treći faktor – volja ili motivacija zaposlenih da ostvare učinak, predstavlja posebno značajan faktor. Zaposleni može da bude sposoban, tj. kompetentan za ostvarivanje radnog učinka, ali da mu to ništa ne znači, ako je nemotivisan za ostvarenje očekivanog radnog učinka. Motivacija se moće definisati kao proces pokretanja, usmeravanja i održavanja ljudskog ponašanja ka ostvarivanju određenog cilja.