Nužna odbrana

1.Uvod

Nužna odbrana predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dijela krivičnog prava.Onapredstavlja sukob prava sa nepravom. Iako su vremenom nastale različite teorije koje opravdavaju nužnu odbranu, ona kao institut danas nije sporna. Ona je opšte prihvaćena kako u teoriji tako i u praksi. Ono što je danas kod nužne odbrane sporno jesu njene granice.
Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog djela, tj.djelo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično djelo.

2.Istorijski razvoj

Svaki institut, društvene pojave i odnos vuče, po pravilu, svoje genusne korijene iz davne prošlosti. Nastajanje i razvoj nužne odbrane, potiče iz nje kao svojevrsna transformacija i krajnja nužda, a obije nalaze mjesto u sistemu kaznenog prava krajem 18. veka. Da bi se bolje shvatila suština instituta koji je predmet proučavanja korisno je osvrnuti se na njihov nastanak, njihovu prošlost, uzroke I uslove njihovim promjenama i prilagodjavanjima do današnjeg dana.

2.1. Nužna odbrana u rimskom pravu1

Rimljani su po shvatanju dozvoljavali nužnu odbranu i pri napadu na pokretnu imovinu.Domašaj nužne odbrane pri napadu na nepokretnu imovinu,bio jeograničen.Ograničenje se sastojalo u tome što odbrana nije bila dozvoljena uvijek već samo pod uslovom ako bi ako bi opasnost od uništenja ili gubitka pokretne imovine bila u srazmjeri sa teško kažnjivim djelom kao što je ubistvo čovjeka makar I kradljivca.
2.2.Nužna odbrana po Dušanovom zakoniku

Kao što je poznato Dušanov zakonik sadržavao je odredbe iz raznih oblasti prava pa i krivičnog i prekršajnog .U ovom zakoniku doslovno je stajalo:”Gde onzi,koji-no bude zarval,da jest kriv,ako se i ubije”2. Iz sadržine ove odredbe proizilazi da je nužna odbrana bila dozvoljena jer je vinovnik svoje smrti onaj ko je napadač. U zakonu se više ništa ne govori o nužnoj odbrani pa se postavlja pitanje da li je nužna odbrana bila po domašaju ograničena samo na odbranu života i tijela ili i zaštitu drugih vrijednosti.
_____________________________________
1Vid. Tomanović.M;Nužna odbrana i krajnja nužda,Beograd,1995,str. 14
2citat iz Dušanovog zakonika

3. Elementi nužne odbrane

Iz gore navedene definicije nužne odbrane, pored uslova ze njeno postojanje I priznavanja, potrebno je da učinilac bio u nuždi da u odbijanju napada postupi kako je postupio .Stanje nužde je bez sumnje ograničeno određenim uslovima-neminovnošću da se radi odbijanja napada od sebe ili drugog postupi na pravnodozvoljen način. To znači da pri postojanju protivpravnog napada za napadnutog,zbog prirode napada i stepena ugroženosti pravno zaštićenog dobra, za napadnutog nastala nužda za odbranom, ugrožavanje ili povreda tuđeg prava bila bi kažnjiva iako je izvršena u vidu nužne odbrane.3
Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: napad i odbranu.

3.1.Napad

Napad je svako djelovanje,svaka radnja upravljena na ugrožavanje, povredu ili izlaganje opasnosti nekog pravnog dobra. U principu napad predstavlja aktivnu radnju te se preduzima činjenjem. Nečinjenje koje bi se sastojalo u neispunjavanju zakonskih obaveza,po pravilu, ne može se smatrati napadom, iako je to protivpravno ponašanje.Izuzetno u nekim životnim situacijama i nečinjenja odnosno propuštanja ,mogu imati karakter ozbiljnog ugrožavanja, a samim tim i napada.
Nužna odbrana postoji ne samo onda kada neko odbija napad od sebe nego i od nekog drugog lica (nužna pomoć).

3.2.Uslovi napada

Uslovi napada su da je napad: 1) ponašanje čovjeka, 2) uperen protiv nekog pravom zaštićenog dobra, 3) protivpravan, 4) istovremen ili da neposredno predstoji i 5) stvaran.

Napad preduzima čovjek i on se sastoji u činjenju a ne samo izuzetno u nečinjenju.
Napad mora biti uperen na bilo koje pravom zaštićeno dobro.
Napad mora biti protivpravan, sto znači da je protivan normama pravnog sistema procjenjujući to objektivno, a ne sa aspekta napadača. Iz uslova da napad mora biti protivpravan proizilazi da nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi.Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao.
Krivica je isključena u slučaju kada je napad isprovociran da bi se zloupotrijebilo pravo na nužnu odbranu, tj.kada postoji namjera onog koji provocira napad da iskoristi situaciju nužne odbrane radi povrede nekog napadačevog dobra.