4
1.Proizvodnja
„Proizvodnja je svrsishodna ljudska delatnost u kojoj se određeni skup resursa - inputa,
transformiše u određene proizvode autpute koji služe zadovoljenju ljudskih potreba.
Autputi ili proizvodi mogu biti materijalne prirode, a mogu biti i raznovrsne usluge
namenjene određenoj grupi korisnika. Proizvodnja predstavlja najvažniju fazu u procesu
društvene reprodukcije, jer je ona materijalna osnova za funkcionisanje ostalih društvenih
procesa i aktivnosti. Sama proizvodnja se realizuje kroz brojne tehnološke procese.
Proces proizvodnje predstavlja jedan dinamički sistem u kome postoji kretanje materijala
( materijalni tokovi ) i kretanje informacija ( informacioni tokovi ). Kod složenijih
proizvodnih sistema ovi tokovi mogu biti veoma složeni, pa zahtevaju određene sisteme
za njihovo upravljanje. Ovom problematikom se bavi u okviru menadžment aktivnosti
disciplina: menadžment proizvodnje. Sistem upravljanja proizvodnjom funkcioniše na
principu povratne sprege, na taj način što se vrši ocena kvaliteta finalnog proizvoda, u
kojoj meri ona zadovoljava planirane vrednosti. Ako postoji odstupanje, onda se na
osnovu dobijenih informacija vrši korekcija polaznih elemenata ( materijal, tehnloški
proces i drugo ) da bi se dobio željeni rezultat.“
1
„Proizvodnja je večiti proces prisvajanja, prerade i oblikovanja predmeta prirode koji vrši
čovek da bi obezbedio materijalne uslove života i na taj način zadovoljio potrebe
pojedinaca, društvenih grupa i širih zajednica. Između čoveka i materijalne prirode stoji
stalno jedinstvo i borba suprotnih tendencija. Čovek kao društveno biće ne bi mogao da
se održi i postane ono što jeste, da nije celishodno koristio sve uslove koje mu, za
održanje života, pruža priroda. Opredeljen saznanjem da samo proizvcdnjom materijalnih
dobara može da održi svoju vrstu, čovek nužno dolazi u svakodnevne odnose s prirodom,
prilagođava je, daje joj posebno oblike i pogodne forme za korišćenje, čini je
upotrebljivom i korisnom, a to sve je u okviru određenog društvenog oblika i njegovim
1
http://tagtag.com/menadzment/iii_grupa_pitanja/2_pojam_i_definicija_proizvodnje
5
posredstvom. U nastojanjima da prilagcdi prirodu svojim potrebama i tako održi i
reprodukuje svoj život, čovek je nailazio i danas nailazi na mnoge teškoće. Priroda je
večito pružala otpor, krila u sebi tajne, i time iznova stimulisala čoveka na nove akcije.
No, proizvcdnja nije samo odnos čoveka i prirode. Ona je, u isto vreme, i odnos među
proizvođačima čije se ekonomsko povezivanje ostvaruje prisvajanjem i prilagcđavanjem
prirode potrebama ljudi.“
2
„Proizvodnja se, dalje, može shvatiti kao proizvodnja u širem, odnosno užem smislu. U
užem značenju proizvodnja je proces proizvodne aktivnosti u kojem se direktno ostvaruje
proces trošenja rada. Proizvodnja se, u ovom slučaju, svodi na onu aktivnost ljudi u kojoj
se realno ostvaruje objedinjavanje i uzajamno kombinovanje materijalnih i subjektivnih
činilaca proizvodnje i ovi dovode u aktivan odnos trošenja gde se vodi proces rada,
prerađuju predmeti prirode i daje im se posebna forma pogodna za upotrebu i korišćenje.
Međutim, proizvodnja se najčešće shvata u širem smislu kao jedinstvo osnovnih
momenata privredne aktivnosti društva. Tako shvaćena proizvodnja obuhvata
celokupnost ekonomskog života, sve njegove osnovne segmente: proizvodnju, raspodelu
(razmenu) i potrošnju, a ne samo proces rada u kome se istovremeno i neposredno vrši
celishodno trošenje subjektivnih i materijalnih činiJaca proizvodnje. U tom jedinstvu
proizvodnja ima odlučujući značaj za celokupnu oblast ekonomskog života ljudi.“
3
„Proizvodnja se pojavljuje kao polazna tačka drugih elemenata privrednog organizma.
Tako ona „izrađuje predmete koji odgovaraju potrebama“, odreduje način njihova
zadovoljavanja i stvara nove pobude i zahteve za proizvodima koje će ona proizvesti u
potrebnim količinama. No, treba reći da ovaj uticaj nije jednosmeran, jer ostali elementi
privrednog života (potrošnja i raspodela) imaju povratno dejstvo i uticaj na proizvodnju.
U nekim odredbama proizvodnja je identična sa drugim momentima privredne aktivnosti,
ali se, isto tako, ona odlikuje i nekim posebnim specifičnostima. Tako među njima
postoje uzročnoposledične veze; jedna (proizvodnja kao proces prilagodavanja prirode)
2
Ekonomska enciklopedija I; „Savremena adninstracija“; Prof. Dr D.Šoškić; 1984; Beograd; Str. 659
3
Ekonomska enciklopedija I; „Savremena adninstracija“; Prof. Dr D.Šoškić; 1984; Beograd; Str. 659
