СЕМИНАРСКИ РАД
ОСНОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА СПОЉНЕ И УНУТРАШЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Студент Професор
Београд, јануар 2021.
2
САДРЖАЈ:
1. УВОД....................................................................................................................................3
2. ПОЈАМ БЕЗБЕДНОСТИ....................................................................................................4
3. СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ.................................................................................................5
4. УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ......................................................................................6
5. СПОЉНИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДБОСТИ...................................................8
5.1. Оружани облици угрожавања..........................................................................................8
5.1.1. Оружана агресија...........................................................................................................8
5.1.2. Војна интервенција........................................................................................................9
5.1.3. Војни притисак...............................................................................................................9
5.2. Неоружани облици угрожавања......................................................................................9
6. УНУТРАШЊИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСТИ........................................10
6.1 Државна безбедност.......................................................................................................10
6.2 Јавна безбедност.............................................................................................................10
6.3 Унутрашњи оружани облици угрожавања....................................................................11
6.3.1. Оружана побуна............................................................................................................11
6.3.2. Грађански рат................................................................................................................11
6.3.3. Герила.............................................................................................................................12
6.3.4. Устанак...........................................................................................................................12
6.3.5. Тероризам.......................................................................................................................13
6.4 Унутрашњи неоружани облици угрожавања безбедности............................................13
7.
ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................14
8.
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................14
4
Безбедност је својство неког реалног друштвеног, природног или техничког субјекта
(бића, творевине или ствари) испољено као успостављено, одржано и унапређено стање
и(ли) вредност, а која се изражава кроз испуњеност минимума одређених (безбедносних)
стандарда својствених том субјекту, а што му омогућава реалну основу за опстанак, рад,
раст и развој без обзира на носиоце, облике, време и место угрожавања. Из дефиниције
се види да је реч о сложеној категорији мулти дисциплинарног карактера, па треба
указати на њене елементе како би се лакше схватила суштина овог појма који је опет
последица сложености појаве о којој говоримо.
Ти елементи дефиниције су:
-
својство;
-
реални друштвени, природни, и технички субјект;
-
стање и/ли вредност;
-
испуњеност минимума безбедносних стандарда и
-
омогућавање опстанка, рада, раста и развоја.
Безбедност као својство указује нам на то да је реч о нераздвојном атрибуту друштвеног,
природног или техничког субјекта које може бити биће (човек, животиња, инсект и др.),
људска или природна творевина (држава, корпорација, међународна организација и др.)
или техничка и технолошка компонента – уређај или апарат (машина, мост, аутомобил,
нуклеарна централа и сл.), без којег тај субјект не би могао ни да постоји у својој
основној функцији. Из наведеног проистиче да непостојећи субјекти (бивше државе,
мртва бића, машине које не раде и др.) немају својство безбедности.
Савремени проблеми безбедности и симптоми су структурне кризе савременог светског
друштва и својеврстан су спој питања унутрашње и међународне безбедности. Велики је
број облика угрожавања безбедности држава и региона.
Неки од њих су:
-
локални и регионални сукоби;
-
глобализација и употреба нуклеарног оружја;
-
корупција;
-
деловања деструктивних секти;
-
организовани криминал;
-
медији и медијски рат;
-
криминал и рат у сфери информатике;
-
тероризам и нарочито његови савремени облици.
Нарочито је битно питање и нарушавање унутрашње безбедности чији су облици такође
бројни:
-
социјална патологија;
-
криминалитет;
-
наркоманија;
-
проституција;
-
алкохолизам и коцкање;
-
екстремизам;
-
угрожавање безбедности саобраћаја;
5
-
нарушавање јавног реда и мира;
-
пожари;
-
угрожавање животне средине.
3. СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ
Систем безбедности је облик организовања и функционисања друштва у спровођењу
мера и активности на превентивном и репресивном плану ради очувања суверенитета и
интегритета државе, њеног Уставом утврђеног поретка, права и слобода грађана, као и
свих осталих друштвених и међународних вредности од свих облика угрожавања.
Систем безбедности у ширем смислу чине:
(1) субјекти,
(2) снаге,
(3) активности,
(4) мере и
(5) послови.
Субјекти
и снаге
су централно место и основа система безбедности. Својом
надлежношћу, делокругом, опремоми начином деловања, субјекти и снаге доприносе
остварењу циљева система.
Активности
су најзначајнији елемент, јер се помоћу њих остварују задаци (функција)
система, обезбеђење отклањања или неутралисања већине или свих претњи вредностима.
Треба правити разлику између две групе активности: конципирања, организовања,
успостављање и унапређења система (системске), с једне, и деловање система
(функционалне), с друге стране.
Мере
су радње које држава предузима да њене снаге безбедности пређу у стање како би
на одговарајући начин реаговале на опасност.
Послови
система безбедности су радње и поступци којима се остварују задаци
безбедности.
На основу одлика и услова у којима субјекти система безбедности остварују своју улогу,
као основни носиоци система безбедности наводе се држава и њени грађани, док се
субјекти деле на конвенционалне, неконвенционалне и додатне.
- Конвенционални субјекти система безбедности су:
полиција;
војска, са својим органима за послове безбедности;
обавештајне службе (агенције);
судови;
царина;
тужилаштво;
