Oblici ulaganja u preduzeću(utrošci i troškovi)

Uvod

Izrada svake jedinice proizvoda podrazumeva, pored već izvršene pripreme koja omogućava viši stepen racionalnosti ulaganja, trošenje osnovnog i pomoćnog materijala, te radne snage na poslovima neposredne proizvodnje. Veličina ovih trošenja uslovljena je brojem jedinica proizvoda, odnosno obimom ostvarene proizvodnje. Zato se njihovo ponašanje u dinamici proizvodnje karakteriše direktnom proporcionalnošću s promenama stepena korišćenje kapaciteta, kada se posmatraju u ukupnom iznosu, dok su po jedinici proizvoda ovi troškovi konstantni. U daljem tekstu izložićemo vam saznanja do kojih smo došli prilikom izrade ovog seminarskog rada,objasnićemo sam pojam troškova, vrste troškova, proporcionalne troškove i na kraju ćemo izvesti svoje zaključke.

 
Pojam troškova

Utrošeni elementi procesa proizvodnje mogu se posmatrati naturalno i vrednosno. Naturalni izraz utrošenih elemenata proizvodnje nazivamo utrošcima. Tako, na primer, utrošak za proizvodnju jedne serije kaputa predstavlja određen broj metara štofa, postave, konca, KW električne energije, radnih sati i td. Poznavanje i praćenje utrošaka u proizvodnji je neophodan uslov za planiranje i kontrolu poslovanja. Međutim, pošto utroške nije moguće homogeno izraziti (sabirati metre, litre, KW i radne sate) preko njih nije moguće sagledati ni ukupna ulaganja preduzeća u proizvodnju, niti cenu koštanja proizvoda. Stoga je potrebno utrošene elemente procesa proizvodnje izraziti i vrednosno. Do vrednosnog izraza se doiazi kada se utrošci elemenata proizvodnje pomnože njihovim cenama.
Na osnovu ovog izraza može se zaključiti da su troškovi elemenata proizvodnje određeni, sjedne strane, veličinom utrošaka u proizvodnju, a s druge strane, visinom nabavnih cena. Razdvajanje količinske i cenovne komponente troškova veoma je značajno ne samo sa gledišta pravilnog shvatanja njihovog pojma, već i sa gledišta njihovog planiranja, kontrole i analize.
No, troškovi elemenata proizvodnje predstavljaju samo deo ukupnih troškova poslovanja, tzv. troškove u užem smislu.
Ostvarivanje zadataka preduzeća u procesu društvene reprodukcije pored trošenja elemenata proizvodnie iziskuje i :
korišćenje usluga drugih – usluge transporta, zastupanja konsaltinga, istraživanja tržišta, propagande itd. ;
podmirivanje obaveza prema društvenoj zajednici – doprinosi za zadovoljavanje zajedničkih potreba društva, porezi, članarine udruženjima itd. koje nastaju samim postojanjem i poslovanjem preduzeća.
Izdaci za navedene namene takođe predstavljaju troškove s aspekta preduzeća i to tzv. troškove u širem smislu). Stoga se troškovi preduzeća mogu definisati kao vrednost svih utrošaka i izdataka koji su prouzrokovani stvaranjem proizvoda ili pružanjem usluga.
Takođe, postoje slučajevi kada može nastati trošak, a da nije bilo i da nece biti izdatka. Na primer, ukoliko preduzeće dobije na poklon osnovno sredstvo, ono obračunava njegovu amortizaciju (trošak osnovnog sredstva), i ako za njega nije ništa platilo odnosno imalo izdatak.
Izdatak i trošak se vremenski ne poklapaju u slučajevima:
kada izdatak prethodi trošku: na pr. premije osiguranja, ili zakupnine se obično plaćaju unapred za jedan duži vremenski period (šest meseci, godinu dana), a kao trošak se obračunavaju mesečno.
kada izdatak sledi nakon već nastalog troška: na pr. električna energija se troši svakog dana, a račun se plaća, odnosno vrši se izdatak na kraju meseca.
Rashod označava bespovratno izdavanje, »trošenje«, novac i stvari, ali reč rashod ima šire i opštije značenje od pojma trošak.