obligaciono pravo

OBLIGACIONO PRAVO
– U objektivnom smislu: skup pravnih normikojima su regulisani obligacioni (duznicko poverilacki) odnosi.
– U subjektivnom smislu: su konkretna prava i obaveze koje pripadaju odredjenom licu (poveriocu i duzniku), a koja su regulisana pravilima objektivnog obligacioniog prava.
– Predmet OP su prava i obaveze koje prozilaze iz obl.odnosa, pri cemu poverilac ima prava da zahteva neko ponasanje (cinjenje ili necinjenje ili trpljenje) a duznik ima obavezu da to ucini.
– Obligaciona prava – relativna prava i deluju izmedju ugovorenih strana i sticu se na osnovu ugovora. OP zastarevaju, ne mogu se preosti jer deluju izmedju tacno odredjenih lica, mogu biti jednostrano obavezne i dvostrano obavezne (kada obe strane imaju ulogu duznika i poverioca)

IZVORI OP
– Izvori OP su: propisi kojima su regulisani obl.odnosi: Ustav, ZOO 1978 i drugi zakoni i podzak.akti, medjunar.kovencije,..
– Izvori obligacija su: (pravne cinjenice koje stavraju obligacije) ugovori, prozrokovanje stete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga, jednostrana izjava volje, ….moze svrstati i brak, srodstvo, suvlasnistvo, susedski odnosi (oni su regulisani drugim zakonima)

NACELA OP
1. Nacelo autonomije volje – znaci da subjekti svojom voljom zasnivaju, menjaju, gase obl.odnose. ovo nacelo dolazi do izrazaja u oblasti ugovora, a manje u materiji naknade stete. Ograniceno je imperativnim propisima, javnim poretkom, moralom i dobrim obicajima
2. Nacelo dispozitivnosti – ugovorene strane mogu svoj ugovor da urede i drugacije od onoga sto predvidjaju disp.norme (mogu da iskljuce ili izmene, ili da koriste kao dopunu onoga sto su regulisale zakonsku normu)
3. Nacelo ravnopravnosti – ravnopr. Mora postojati u momentu nastanka i u toku trajanja obligacije
4. Nacelo savesnosti i postenja – strane su duzne da se ponasanju savesno i posteno u toku izvrsavanja svojih obaveza, duzne su da obavestavaju jedna drugu o svim okolnostima koje su od znacaja za njihove odnose.
5. Nacelo zabrane zloupotrebe prava – zabranjeno vrsenje prava protivno cilju zbog kojeg je ustanovljeno
6. Nacelo jednake vrednosti davanja – ugovorne strane moraju prilikom zasnivanja odnosa moraju imati u vidu ekvivalentnost davanja.
7. Nacelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja – da bi se sprecile negativne posledice monopola na trzistu
8. Nacelo zabrane prozrokovanja stete – svako je duzan da se uzdrzi od postupka kojim se drugom prouzrokuje steta.
9. Nacelo duznosti ispunjenja obaveze – svako je duzan da ispuni svoju obavezu i da odgovara za neispunj.
10. Nacelo ponasanja u izvrsenju obaveza i ostvarivanju prava – subjekti moraju da se uzdrze od postupaka kojima bi otezali izvrsenje obaveze drugoj strani
11. Nacelo mirnog resavanja sporova – strane svoje sporove pokusaju da rese na miran nacin, pregovorima, mirenjem, u suprotnom da se obrate sudu.
12. Nacelo primene dobrih poslovnih obicaja – vazi pre svega za privredne subjekte, jer u privrednim odnosima postoje poslovni obicaji i moral kojih se ti subjekti moraju pridrzavati. To su kodifikovani poslovni obicaji – uzanse.
13. Nacelo postupanja u skladu sa opstim aktima – nalaze PL da postupaju u skladu sa svojim opstim aktima u zasnivanju obl.odnosa.

POJAM I KARAKTERISTIKE OBLIGACIJA

– O je pravni odnos izmedju najmanje dva lica u koje jedno lice (poverilac) ima pravo da zahteva od drugog lica (duznika) da nesto preda, ucini ili trpi.
– Je pravni odnos zasticen sankcijom, relativnog karaktera – deluje samo izmedju ugovorenih strana, ima odredjenu sadrzinu i ima imovinsku vrednost.
– Da bi obligacija bila punovazna mora da bude moguca (duznik se obavezuje na nesto sto je moguce uciniti), odredjena (obe strane moraju znati svoja prava i obaveze) i dopustena (da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, marolaom i dobrim obicajima) – u suprotnosti je nistava.
– Nemogucnost obligacije: fizicka (propast stvari koju je duznik bio duzan da preda poveriocu), pravna (ako se nakon zasnivanja obligacije donese propis kojim se zabranjuje promet predmeta obligacije), objektivna, subjektivna, pocetna, naknadna.